Tajna je u sredini

Velike jugoslovenske firme, pre svega banke, osiguravajući zavodi i telekomunikacione kompanije, tek se suočavaju sa problemom velikog broja transakcija: dok je količina posla mala, može se koristiti praktično bilo koja softverska platforma, ali kada stignemo do nekoliko stotina hiljada ili čak miliona transakcija dnevno, stvari počinju da se komplikuju. Mnogi tradicionalni sistemi za obradu podataka tada pokazuju probleme ili gube na pouzdanosti, a prelazak na neki novi sistem zahteva džinovske troškove i opet ne garantuje uspeh. Dodatni problem je postojanje raznih platformi i operativnih sistema koji treba paralelno da obrađuju transakcije.
Poslednjih godina u svetu se afirmiše novi sloj softvera, poznat pod imenom middleware. U pitanju je programski sistem koji se, logički gledano, smešta "između" klijenta i servera, brinući o transakcijama i svim vrstama (ne)kompatibilnosti raznih platformi, dajući korisniku priliku da izabere bilo koju iz široke liste DBMS alata odnosno hardverskih platformi. Tržište softvera ove vrste beleži poslednjih godina snažan rast, pa neki analitičari tržišta predviđaju da će do 2000. godine, uz postojeći godišnji rast od 45%, promet miggleware proizvoda dostići 4.8 milijardi američkih dolara.
Jedan od lidera u ovoj oblasti je firma BEA Systems Inc (Sannyvale, California, USA), čiji su proizvodi odskora dostupni i domaćim korisnicima, posredstvom predstavnika, firme EuroCom. Naš sagovornik je gospodin Gerd Klostermann, direktor marketinga za Istočnu Evropu firme BEA Systems.

Middleware proizvodi su u našim uslovima prilična novost i možda mnogi čitaoci za njih po prvi put čuju. Možete li nam reći nešto o formiranju i rastu ovog tržišta, i firme BEA Systems zajedno sa njim?

BEA Systems je nastala 1995. godine. Osnovali su je Bill Coleman, Edward Scott i Alfred Chuang (ime BEA dolazi od prvih slova njihovih imena), nekada zaposleni u firmi Sun Microsystems. Posle dve godine uspešnog poslovanja, maja 1997, BEA je izašla na berzu sa javnom ponudom akcija. U prvoj ponudi vrednost deonice bila je 6 dolara, da bi već danas iznosila 18 dolara, što govori o velikom rastu kompanije. Trenutno BEA Systems zapošljava oko 770 ljudi (od toga je 200 programera) i prisutna je u sedamnaest država širom sveta. Sada dolazimo i u Jugoslaviju.

Ko su glavni kupci middleware proizvoda?

To su uglavnom velike organizacije kao što su banke, osiguravajući zavodi, državni organi i svi oni koji treba svakoga dana da obrade ogroman broj transakcija, a zahtevaju najvišu pouzdanost. Naši veliki partneri su IBM, Digital, Bull, Hewlett-Packard i Sun. Glavni proizvod firme je Tuxedo (Transaction Monitor), koji se trenutno primenjuje u preko 200 banaka širom sveta.

Tuxedo, bazično sistem za kontrolu transakcija, je prvobitno bio vlasništvo Novell-a?

Tuxedo je praktično zasnovao jedno novo tržište. Septembra 1995. BEA je kupila kompanije Information Management i Independence Technologies, tada najveće distributere Tuxeda, da bi u februaru 1996. potpisala partnerski ugovor sa Novell-om, na osnovu koga je postala ekskluzivni distributer sistema Taxedo u Sjedinjenim Državama. Taj ugovor nam je omogućio da brzo dođemo na listu sto najvećih softverskih kompanija sveta.

Kako je organizovano poslovanje u Evropi?

Maja 1996. kupili smo Francusku firmu Unix Laboratories, koja je bila vodeći Tuxedo distributer van SAD, nasledivši Tuxedo od njenog tvorca, firme AT&T. Trenutno imamo predstavništva u više evropskih država, pri čemu sva ta predstavništva deluju samostalno, obraćajući se centru za tehničku podršku u Parizu koji trenutno zapošljava oko 50 stručnjaka.

Kako rešavate problem različitog, nekompatibilnog hardvera i interakcije operativnih sistema?

Tuxedo je upravo odgovor na postojanje raznih operativnih sistema, hardverskih platformi i probleme njihove nekompatibilnosti. Čim se pojavi nova verzija nekog operativnog sistema, pojavljuje se i Tuxedo prilagođen njoj, tako da za nas nije važno da li je poslovanje nekog klijenta zasnovano na VM-u, Unix-u, NT-u ili nekom drugom operativnom sistemu. Middleware je za aplikacije ono što je baza podataka za podatke, dakle pitanje kompatibilnosti se, po uvođenju Tuxedo-a u poslovanje, praktično ne postavlja.

Obzirom da su vaši glavni klijenti velike organizacije, kako se rešava problem komunikacije među njihovim podružnicama? Da li se koriste Internet ili neki drugi protokoli?

Može se koristiti bilo koja postojeća infrastruktura - Internet, odnosno TCP/IP, je samo jedna od mogućnosti. Pošto su u Jugoslaviji banke uglavnom vezane sopstvenim mrežama, kao i preko X.25 (JUPAK) mreže, Tuxedo će verovatno najčešće koristiti te module, ali i svaka druga vrsta komunikacije je podržana.

Da li sigurnosne probleme rešava Tuxedo, ili su oni prepušteni aplikaciji?

Što se sigurnosti tiče, pre svega se prilagođavamo potrebama korisnika, ali u svakom slučaju, Tuxedo uključuje kompletnu tehnologiju kriptografske zaštite koja garantuje sigurne transakcije.

Da li je ta tehnologija dostupna u Jugoslaviji, obzirom na zabranu izvoza kvalitetnih tehnologija šifrovanja podataka iz Amerike?

Američka administracija i dalje zadržava restriktivne propise kada se radi o izvozu kriptografske tehnologije zasnovane na 128-bitnim ključevima, koju Tuxedo koristi da bi garantovao sigurne transakcije. Trenutno se može dobiti dozvola izvoza za određene poslove i određene klijente, dakle radi se o potencijalnom problemu koji ćemo morati da rešavamo za svakog klijenta posebno.

BEA ovih dana započinje i svoj nastup u Jugoslaviji. Na koje potencijalne korisnike računate?

Kao i svuda, pre svega na banke i državne ustanove koje se suočavaju sa problemima obrade velike količine transakcija. Njima je važan pre svega dobar sistem za obradu transakcija kao što je Tuxedo, a zatim i snažna podrška koja će biti organizovana preko firme EuroCom.

Kako ta tehnička podrška funkcioniše?