|
Kristijan Lazić
|
Na skromnom tržištu domaćeg softvera najbolju prođu imaju usko specijalizovane aplikacije, a pre svega baze podataka. Pre par meseci, "monotoniju" je narušio jedan tekst editor.
|
Svaki iskusniji korisnik PC-ja, pored omiljenog tekst procesora, ima i omiljeni editor. Brzina i jednostavnost ovih programa presudni su kada treba nešto pribeležiti ili napisati mail, kada bi vreme potrebno za pokretanje Word-a moglo biti čak i duže od pisanja, snimanja i štampanja poruke. Sa druge strane, bilo koja komplikovanija operacija sa tekstom se u editoru teško izvodi. Naizgled konkurenti, editori i tekst procesori već godinama žive u slozi i ljubavi, a jedini izazov su im potrebe korisnika...
Po ugledu na QuickEdit
Da se radi o "evergrin" programu, govori i činjenica da je MiEdit Milutina Smiljanića odmah prihvatilo dosta korisnika SezamaPro, koji su editor prilagodili off-line reader-u SorPro. Osnovna prednost nad bilo kojim stranim editorom vidi se već na prvi pogled: svi meniji i opcije su na našem jeziku. Izuzetna brzina čini MiEdit idealnim rešenjem čak i za stare 286 mašine. Zauzeće memorije, koje je u odnosu na konkureciju tek neznatno veće, čini ga i pogodnim editorom za DOS prozor Windows-a.
MiEdit je potpuno konfigurabilan, a uzor za implementaciju je bio stari QuickEdit - u fajlu MIEDIT.KEY nalazi se spisak tastera kojima možete pridodati proizvoljnu funkciju. Slično je i sa tekstom u fajlu MIEDIT.HLPm koji će biti prikazan pošto pritisnete F1, tj. zatražite pomoć. Sličnost sa QuickEdit-om je i u ograničenoj dužini fajla koji editor može da učita, i koja je određena raspoloživim osnovnim RAM-om - maksimum je, dakle, 640 KB.
Slobodna memorija određuje i koliko ćete dokumenata otvoriti - iako je maksimum devet, sumnjamo da će u praksi taj broj biti veći od dva ili tri. Prednost u odnosu na neke konkurente je i izvanredno implementirana UNDO opcija, pa ćete greškom obrisane rečenice ili pasuse u većini slučajeva vratiti, bez obzira na njihovu veličinu ili redosled brisanja. Kretanje kroz tekst je jednostavno, a jedna od ne baš često sretanih stavki je sinhroni skrol, koji ćete koristiti kada treba pronaći razlike između dva gotovo identična teksta.
Posebnu pažnju autor je posvetio formatiranju pasusa i radu sa blokovima - uravnavanje po levoj, desnoj ili obe margine i centriranje postižu se kombinacijom tastera, a neke od opcija na koje smo ovde naišli u drugim editorima praktično ne postoje. Jedna od njih je podela reči, koja je urađena sa maksimalnim poštovanjem pravopisa našeg jezika. Rad sa blokovima je takođe jednostavan, a kao poseban dodatak omogućeno je "ASCII crtanje", sa setom karaktera koji znatno širi od QuickEdit-ovog.
Od posebnih opcija izdvajamo prikaz u 80*50 modu, sabiranje kolone brojeva, "večiti" kalendar i jednostavan kalkulator. Ako imate primedbi na izgled ekrana, a pre svega boja, možete izmeniti gotovo sve, pa čak i odlučiti da li želite okvir oko teksta ili ne. Mogućnost pravljenja rezervnih kopija, format brojeva (decimalni zarez ili tačka), način sortiranja pa čak i jednostavan screen saver takođe možete opciono uključiti ili podesiti.
U svemu što smo do sada naveli, referentni QuickEdit je za nijansu bolji ili brži. MiEdit iz "prve runde" izlazi sa malim zaostatkom, ali u drugoj dolazi na svoje - još nismo ni pomenuli rad sa našim slovima.
YU slova
O problemu YU slova kod nas napisano je bezbroj tekstova, pratećih programa i drajvera, pa je rešenje za DOS bilo potrebno samo implementirati. Ako ste u DOS prozoru sva YU podešavanja držali zbog unošenja teksta, slobodno ih zaboravite, jer je u MiEdit ugrađena kako podrška za prikaz na ekranu, tako i za definisanje sopstvene tastature.
Prva nova opcija na koju ćete naići nalazi se na neobičnom mestu, u Fajl meniju - omogućava konvertovanje postojećeg teksta u neki drugi kodni raspored. Kada smo već kod ove dobro poznate operacije, vredi spomenuti da nisu podržani svi rasporedi koje možete podesiti na Sezamu, već samo osam - CP1250, CP852, CP855, YUSCII, JUS015, Latin2, Custom2 i Računari. Ako se raspored koji korisitite ne nalazi na spisku, jedino rešenje je da kontaktirate autora i predložite mu da ga ugradi u sledeću verziju.
Problemi s konverzijom su potpuno rešeni, a slično je i s ekranskim fontovima. Uz MiEdit stiže datoteka MIEDIT.FNT, koja sadrži 54 različita fonta, za svaki raspored po šest (osam nabrojanih i običan ASCII). Fontovi su u tri veličine (8*16, 8*14 i 8*8), dakle po tri fonta za ćirilicu i latinicu. Postoji i mogućnost da sami kreirate font i da ga, koristeći MIFONTS koji stiže u paketu, prilagodite MiEdit-u. Ako planirate da editor koristite u DOS prozoru, WDFONTS na isti način kreira Windows terminal font proizvoljne veličine. Opcija Razno / Raspored "u letu" menja ekranski font, pa se može koristiti ne samo za promenu kodnog rasporeda, već i veličine i izgleda fonta. Već pogađate da postoji i (dobro rešena) mogućnost rada sa oba pisma u istom dokumentu, sa istovremenim prikazom svih slova.
Ako ste već zaboravili na programe za rad sa ekranskim fontovima u DOS-u kao što je VGAMAX, počnite polako da zaboravljate i programe za definiciju tastature - u MiEdit je uključena podrška za više različitih tastatura sa ugrađenim YU znacima koje se mogu pronaći kod nas. Ako pored svega želite da definišete sopstvenu tastaturu, odgovor se nalazi u datoteci MIEDIT.KBD: iskopirate liniju u kojoj je definisana ASCII tastatura, izmenite je prema sopstvenim željama i ubacite umesto neke tastature koju nećete koristiti.
Iako je reč o DOS editoru, zbog kompletnog rešenja za naša slova i mnoštva korisnih i upotrebljivh opcija MiEdit zaslužuje svaku pažnju. MiEdit, koji je u trenutku pisanja teksta došao do verzije 1.04, je potpuno besplatan za korišćenje, a višemesečna diskusija na SezamuPro (koja još uvek traje) garantuje da će svaki vaš zahtev biti ozbiljno razmotren i, ako je moguće, ispunjen. Za svaku pohvalu! E-mail adresa autora je msmiljanic@sezampro.yu, a MiEdit možete da preuzmete iz direktorijuma R:\EDITORI na SezamuPro ili sa Web strane časopisa "PC" (www.pcpress.co.yu). Ime fajla je MIED201.ZIP (zadnja DOS verzija 2.01).
