Veliki paketi za 3D modelovanje, vizuelizaciju i animaciju su, po pravilu, vrlo samouvereni, pompezni i gladni kako memorije, tako i procesorske snage. Zahvaljujući pored ostalog i njima, prosečni korisnik PC računara ima neobičnu sliku o tome šta softver treba da predstavlja: umesto da nam služi i rešava naše probleme na brži i jednostavniji način, moderan softver je sporiji, komplikovaniji i skuplji, pod izgovorom da može mnogo više. Često su razlike u mogućnostima akademske, ali je udarac po džepu astronomski. Ovoga puta prezentiramo dokaz da ideja modernog, efikasnog i jeftinog softvera još nije zamrla...

Oduševljenje ili razočarenje

Neverovatna je instalacija kod ovog programa, koja dolazi na samo četiri diskete. Iako nije krcata primerima i teksturama, u njoj dobijate kompletan program, plus net i DOS (!) renderer i multiplane.
Ako očekujete SoftImage ili MAX na četiri diskete, grdno ćete se razočarati: program je asketski orijentisan, ali nije za potcenjivanje, što su i mnogi profesionalni animatori otkrili. Ako žudite za brzim i jednostavnim načinom da vaši objekti ožive, a niste vlasnik neke od Integraph-ovih ili Silicon-ovih grafičkih radnih stanica, ovo je prava stvar za vas.
Hash 3D postoji u verzijama za Windows 95, odnosno NT 4.0 i PowerMAC platforme sa potpunim međuplatformnim standardom. Već posle nekoliko sati rada sa verzijom 4.05, stiče se utisak da ona nije sasvim zaštićena od nepredviđenih akcija, kao što je prekidanje render-a posle drugog ili na pola trećeg frame-a. Posle toga program uglavnom bespovratno pada, bez mogućnosti da snimite dotadašnji rad.
Počnimo ipak od glavne slabosti ovog programa, modula za modeliranje. Hash 3D podržava spline based modeling, i to dobro funkcioniše, ali nije dovoljno za ozbiljnije i komplikovanije objekte. Njih ćete morati da uradite u nekom drugom programu, a zatim kao segmente uvezete u Hash 3D. O MetaNurbs-u i MetaBalls-u ne treba ni sanjati. Međutim, posle određenog vremena, stiče se utisak da se i takvim modeliranjem mogu postići interesantni rezultati - ideja je bila da se korisnik natera na kreativan rad, pre nego na igranje tehnološkim novotarijama, koje nude ostali programi. Čekić i dleto ne deluju kao preterano sofisticirane alatke, ali u rukama kamenoresca...
Jednoj stvari se ipak ne može progledati kroz prste: teško je i poverovati da u programu za modeliranje nemate 3D primitive. Organske oblike i žive likove možete stvarati (sa manje ili više uspeha), ali ako želite da napravite najobičniju kocku, stvari će početi da se eksponencijalno komplikuju. Zbog toga ćete, najverovatnije, poželeti da vam AutoCAD ili bar Rhinoceros uvek budu pri ruci, a u Hash 3D modeleru ili Sculptor-u ćete samo praviti minimalne izmene, navlačiti kožu (sjajna opcija skin: namestite segmente kako vam odgovara, a onda ih presvučete kožom) i podešavati materijale na vašim objektima. Editora materijala, ako se izuzme nepostojanje preview opcije, nema većih nedostataka. Iako može biti zamorno stalno ulaženje u preview mod (čitaj render-preview) i vraćanje nazad u prozor sa materijalima, brzina to relativno dobro nadoknađuje. Obzirom da u modeleru nemate 3D primitive, ovu malu neprijatnost nećete ni primetiti.

Koreografija

Ruku na srce, u sasvim pristojnom help-u koji dolazi uz Martin Hash's 3D Animation Pro pročitaćete da glavna namena ovog programa nije modeliranje, mada i to može (ali kako?!) - akcenat je bačen na koreografiju. To je ona sitnica, koja pravi nepremostivu razliku između tehno-populacije, koja industrijski "štancuje" lebdeće telope na lokalnoj TV, i profesionalnih animatora. Na tom polju ovaj program se može meriti sa najboljima iz svoje vrste. Poseduje jednostavno sve!
Pazite, nismo rekli da je sve jednostavno i na dohvat ruke. Ipak, ako rešite da potrošite tih 200 dolara, koliko košta najnovija verzija ovog programa, dobićete i svu potrebnu literaturu, pa ćete sate (ili dane) potrebne za "provaljivanje" moći mnogo efikasnije da upotrebite. Ako ste student ili neka od drugih povlašćenih kategorija, možete dobiti i popust na već neverovatno nisku cenu.
Kad je koreografija u pitanju, imate na raspolaganju kinematiku i inverznu kinematiku, dinamiku, mišiće (muscle motion), kičmu (spine motion), kosti, lip-sync itd. Svaki od pokreta koji napravite ovim pomagalima može se koristiti ponovo na nekom drugom objektu ili segmentu (reusable motion), što je sjajna stvar. Zamislite samo koliko će vam se posao olakšati kad jednom napravite dobro trčanje ili pokret obrvama kad se vaš lik začudio ili nasmejao. Osim toga, svaku od ovih opcija prate veoma opsežni info paneli, na kojima možete videti sve potrebne parametre. O mogućnostima prosudite sami.

Sve za animaciju i animatore...

Da je Hash 3D potpuno okrenut pokretu, vidi se i po fantastičnoj podršci koju ovaj program pruža motion capture uređajima, koji se u svetu sve češće koriste. Na taj način Martin Hash's 3D je potpuno otvoren prema širokoj paleti korisnika, a svojom cenom predstavlja pravi izazov konkurentima. Australijski studio Momentum Animations izradio je ceo crtani film pod naslovom Skoda sa Hash 3D-om, iskoristivši sve njegove prednosti, a kadrove ovog crtanog filma možete videti i na ovim stranicama.
Uz program se isporučuje Multiplane, tradicionalna alatka za tzv. compositing, ali u novoj kompjuterskoj verziji. Reč je o programu koji omogućava višeslojnu animaciju, kakva se viđa u Diznijevim crtanim filmovima. Ako vam dođe pod ruku, pogledajte kako sneg pada u filmu "101 dalmatinac" ili "Lepotica i zver", koji je snimljen koju deceniju kasnije. U starim crtanim filmovima kompozicija je išla najviše do šest slojeva, zbog neprozirnosti debelog sloja folija. Danas, kada se compositing radi putem računara, broj "folija" se može povećati neograničeno, jer su digitalne "folije" potpuno prozirne.

Nema pite bez rendeta

Iako je program okrenut animatorima i koreografiji, sav trud bi bio uzalud da rendering nije dovoljno kvalitetan. Konačni proces dobijanja slike je nakićen impozatnim brojem opcija, koje omogućavaju potpunu kontrolu nad kvalitetom slike, a sam render je pristojno brz, u zavisnosti od kompleksnosti scene i materijala, kao i od broja svetlosnih izvora koje ste postavili u koreografiji.
Kad smo već kod svetla, napomenimo da manipulacija objektima nije vrhunska, ali je osvetljenju posvećena zavidna pažnja. Tako postoje čak četiri tipa svetlosnih izvora: sunce (beskonačno dalek izvor svetlosti sa paralelnim zracima), sijalica (tačkasti izvor svetla koji omnidirekciono emituje zrake), baterijska lampa (izvor usmerene svetlosti) i klieg, neka vrsta reflektora. Kad tome dodate da svaki od ovih tipova svetlosnih izvora može biti sa senkama ili bez njih i gomilu opcija: target, fall-of, focal length itd, jasno je da se osvetljenje na sceni može postaviti bez ikakvih ograničenja. Ne treba zaboraviti da se rendering može obaviti na mreži ili u batch režima (DOS), što znatno ubrzava ceo projekat, isključenjem zahtevnog multitasking okruženja.
Posle svega ovoga, četiri diskete ne deluju neozbiljno: mnogi daleko skuplji programi bi se rado pohvalili nekom od koreografskih sposobnosti Martin Hash's 3D Animation Pro-a. Sledeća verzija ovog programa nosiće oznaku 5.0, a spisak noviteta u sva tri programska modula je toliko opsežan da ga jednostavno zbog prostora izostavljamo. Ipak, izdvojićemo nekoliko: potpuno novi korisnički interfejs, translacija globalnih osa, drag & drop, rotacija u lokalnom koordinatnom sistemu, perspektivno modeliranje, D3D i QD3D, sprečavanje proklizavanja likova u hodanju (stride length), Action Overloading (slojevi pokreta: pričanje, koračanje i stezanje pesnica), hybrid renderer, Alpha buffer rendering, 32-bitna neograničena rezolucija renderinga, staklo sa refrakcijom i kaustikom, Algorithmic Perlin Materials Editor, eksport u *.ava i *.mot fajlove sa hijerarhijom, teksturama i pokretom za realtime game engines...
Od promene korisničkog interfejsa mnogo očekujemo, jer je u verziji 4.05 veoma zamorno prelaziti iz modula u modul, gaseći svaki otvoreni prozor ručno. Ako to ne radite, vrlo brzo završite sa swap-ovanjem od po nekoliko minuta, ili nekom jačom pikanterijom sa detaljnim spiskom registara, posle čega vam jedino ostaje da mu uzvratite pominjanjem nekog drugog, ličnijeg spiska.
Međutim, upotrebljivost ovog sjajnog programa je neosporna. Stiče se utisak da je to, praktično, prvi program pisan potpuno u duhu profesije koju potpomaže, bez ijednog suvišnog tehničkog detalja. Njegova sudbina će umnogome biti određena uspešnošću promena u verziji 5.0, kao i njenom, nadamo se, većom stabilnošću i idiot-proof otpornošću. Izvesnu težinu svakako će imati i projekti tipa Skoda, ali bi pravi potez bio prerada ViewPoint biblioteka i uvođenje plug-in tehnologije, koja bi uposlila i druge sitnije kompanije. Ako imate Pentium sa 16 i više megabajta RAM-a, žrtvujte 10-tak MB na hard disku i nešto vremena - isplatiće se.