U međuvremenu, Macintosh je ostao jedina alternativa PC tehnologiji i stekao ne mali ugled. Mislilo se da će Apple mirno živeti u senci velikog takmaca, ali je početak ove godine doneo buru koja je kulminirala tokom leta. Kao mitska ptica Feniks, Stiv Džobs se, iz pepela zaboravljenih dana i poduhvata, vratio u Apple ovenčan oreolom spasioca. Tako kontraverzna ličnost svakako nije mogla da za sobom ne ostavi upečatljiv trag, za neke od sada već bivših rukkovodilaca kompanije nimalo prijatan.
Ako je verovati izvorima eminentnog magazina Time, početkom leta Stiven Džobs nije ni malo verovao u sudbinu kompanije koju je osnovao - po prilično niskoj ceni rešio se milion ipo deonica; ovu informaciju niko, a naročito Džobs nije ni potvrdio, ni opovrgao. Suprotnost tajnovitosti ove berzanske transakcije je na sav glas obnarodovan Džobsov povratak u Apple, u svojstvu specijalnog konsultata predsednika upravnog odbora i direktora Gila Amelija.
Po svoj prilici to je bilo kobno za nesretnog Gila - na sednici upravnog odbora 9. jula prvi čovek kompanije je dobio otkaz. Sa njim je jednu od čelnih funkcija napustila i Ellen Hanckok (izvršni potpredsednik kompanije). Do izbora novog prvog čoveka Apple-a, obaveze predsednika je preozeo Fred Anderson, izvršni potpredsednik kompanije i finansijski direktor, a Stiv Džobs je dobio "proširenu" ulogu. Do smene na čelu je došlo samo nedelju dana pre nego što su objavljeni poslovni rezltati za drugo tromesečje kalendarske 1997. godine. Stručnjaci sa Wall Street-a, u tom trenutku, su procenjivali da gubitak kompanije za ovaj period može da bude između 50 i 70 miliona dolara.
Ono što je intrigantno u slučaju otpuštanja Amelija je da on nije imao nikakvih kontakata sa štampom u prvih 36 sati od objave saopštenja, a Anderson je, na konferenciji za štampu koju je sazvao, rekao da je sa Ameliom sklopljen ugovor o obeštećenju, ali nije bio spreman da da ikakvo bliže obaveštenje. Kako je poznato da je upravni odbor Apple-a u ovakvim slučajevima široke ruke, pretpostavlja se da je otkaz propraćen višemilionskom sumom kojom je kupljeno ćutanje sada već bivšeg prvog čoveka kompanije.
Jedan od vodećih poznavalaca prilika u Apple-u, analitičar Dejvid Džons, smatra da postoje dva moguća scenarija koja su dovela do otpuštanja Amelija. Upravni odbor se suočio sa ozbiljnim padom prihoda i smatrali su da je za takvo stanje najodgovorniji Amelio, odnosno da je kompaniji potrebno novo vođstvo. Takođe, on smatra da je Stiven Džobs odigrao važnu ulogu u odlasku Amelija: "Kada je Džobs prodao tako ogroman paket deonica, Upravni odbor je možda zaključio da ga mora po svaku cenu zadržati". Po ovom scenariju, Džobsova cena ostanka je bila Amelijev odlazak. Bilo to istina ili ne, od 9. jula pozicije Džobsa i njegovog Next Software-a su značajno ojačale.
Zaključak koji se može izvesti je da se Apple od tog trenutka suočio sa dva izazova. Prvi je publikovanje poslovnih rezultata za drugi kalendarski kvartal, a drugi je izbor novog direktora. 17. jula su saopšteni zvanični podaci o poslovanju Apple-a u drugom kalendarskom kvartalu (treći fiskalni) - gubitak je "samo" 56 miliona dolara. Prema navodima stručnjaka, manjak izražen u padu vrednosti akcija od 44 centi, obećavajući je znak koji govori o poboljšanju zdravlja firme. U izveštaju se navodi da je prodaja računara u Japanu i Evropi u porastu, tako da se učešće tržišta Sjedinjenih Država smanjilo na 47 odsto. Sve u svemu, postalo je jasno da se kompanija kreće ka mirnim vodama, uz nadu da će u njih uploviti krajem tekuće ili početkom sledeće godine.
Događaji koji su sledili smenjivali su se filmskom brzinom i nije nimalo pretenciozno reći kako je popularna "jabuka" učinila leto neobično zanimljivim svima koji pomno prate svet informatičkih tehnologija. Predstavljena je nova verzija operativnog sistema sa oznakom System 8 - poznavaoci kažu da se pre radi o evoluciji nego revoluciji, dok su marketinški stručnjaci kompanije na sva zvona udarali kako se radi o najznačajnijem pomaku u domenu operativnih sistema od 1984. godine na ovamo. Samo dan kasnije, stiglo je saopštenje da je posao oko traženja novog direktora preuzela kompanija Heidrick & Struggles, koja kao referencu ima dovođenje Lu Gerstnera u IBM, Reja Lejna u Oracle i Morta Topfera u Dell Computers. Jedna od značajnih stavki ugovora je klauzula po kojoj će budući CEO imati maksimalna ovlašćenja. Pretpostavlja se da će plata biti preko 100 miliona dolara.
Bilo je i špekulacija da bi novi-stari prvi čovek kompanije mogao postati Stiv Džobs. Ipak do takvog razvoja situacije nije došlo, a šta se zaista dešavalo, najbolje svedoče reči Džobsa koje je elektronskom poštom krajem jula uputio zaposlenima njegove kompanije Pixel Animation Studio koja ga je učinila milijarderom: "Otprilike pre tri nedelje, upravni odbor Apple-a me je obavestio da je otišao Gil Amelio. Pitali su me da li bih se prihvatio položaja CEO. Odbio sam. Zatim su me pitali da li bih da budem predsednik kompanije. Ponovo sam ih odbio - volim svoj posao u Pixar-u, zato nemojte obraćati pažnju na lude glasine. One su oko nas, a ja nemam planova o napuštanju Pixar-a". Tih dana vrednost akcija Apple-a je porasla do 17.38 dolara.
Kao u nekom scenariju, u avgustu su događaji kulminirali. Prvo je francuski La Tribune objavio opsežan tekst sa predsednikom Oracle-a Leri Elisonom koji kaže: "Glasine koje se šire o mojim interesima su tačne. U ponedeljak, 3. avgusta biće objavljen sastav novog rukovodećeg tima... i ja ću biti deo njega".
Elison je pogrešio samo u jednom - umesto u ponedeljak, sastav novog upravnog odbora je objavljen u sredu. Pored Elisona i Džobsa, nova imena su Bil Kembel (Intuit) i Džeri Jork (ex IBM, ex Krajzler). Upravni odbor su napustili Majk Markula, Ketrin Hadson i Bernard Goldstajn.
Do pomeranja u terminu došlo je zato što se za otvaranje Mac World-a u Bostonu čuvala senzacionalna vest: izašavši na pozornicu tokom svečanog otvaranja, Stiv Džobs je uputio nekoliko kurtoaznih rečenica punih optimizma i vere u Apple. Potom je pozvao da mu se, posredstvom velikog televizijskog ekrana, pridruži najveći računarski mag, Bil Gejts. Za mnoge već to je bio šok, a kako su se tek osećali kada su od dvojice najznačajnijih ljudi informatičkog sveta saznali da je Microsoft kupio akcije Apple-a u vrednosti 150 miliona dolara. Dugo su posle završetka svečanog otvaranja Mac World-a Internetom odzvanjale Gejtsove reči: "Apple plus Microsoft je jednako 100 odsto desktop računara. Šta god da Apple i Microsoft žele da urade, to je standard".
Zahvaljujući investiciji Microsoft-a i novom uzmahu Apple-a, akcije kompanije su u prvoj nedelji avgusta porasle do vrednosti od 27.75 dolara, a dodatni pokazatelj boljitka je odlična prodaja MacOS System 8 - za prve dve nedelje prodato je čak 1.2 miliona kopija.
Sve u svemu, kompanija koja je u svet računara donela grafičko radno okruženje i već je gotovo dve decenije lider u razvoju personalnih kompjutera, neće propasti, kako su mnogi početkom godine predviđali. Nasuprot tome, dobili su podršku Microsoft-a i to ne samo finansijsku, već i kroz garancije da će se jedan od ključnih softverskih paketa Office u narednih 5 godina razvijati za Macintosh platformu. Zauzvrat Apple će ubuduće će promovisati Internet Explorer kao standardni browser. Kako se osećaju čelni ljudi Netscape-a, koji su računali na Apple kao na lidera anti-Microsoft koalicije, možemo samo da zamislimo...

Internet vesti

Bil i Melinda Frenč Gejts su osnovali bibliotečku fondaciju. Kao osnivački kapital, supružnici su uneli naslova u vrednosti 200 miliona dolara i sav softver koji je Microsoft do sada napravio.
Američka vlada je dala odobrenje za izvoz Internet Explorer-a i Netscape Navigator-a sa ugrađenim 128-bitnim šifrovanjem. Vest je odmah prokomentarisana kao veliki napredak za Ministarstvo trgovine, koje do sada nije dozvoljavalo ni prodaju softvera sa daleko slabijom 40-bitnom enkripcijom. U pozadini se krije mala zavera države: birokrate su, navodno, tražile od softverskih kompanija da već jednom standardizuju 128-bitnu enkripciju i adekvatnim ustanovama (čitaj CIA i NSA) objasne kako se šifre probijaju...
I kada smo već kod vlada raznih država, recimo da je Australija dobila ministra čiji je zadatak da se ozbiljno suoči sa poznatim problemom 2000. godine. U svetu, izgleda, ozbiljno računaju na mogućnost informatičkog kolapsa koji bi mogao na nastupi onog dana kada kompjuteri više ne budu mogli da raspoznaju datum. Blago nama, toliko malo smo zavisni od informatičkih tehnologija da nam ni 2000-ta ništa ne može.
Proizvodnja poluprovodničkih komponenti u svetu je, za prva tri meseca ove godine, porasla na 87.6% ukupnih kapaciteta. U drugoj polovini prošle godine zaposlenost mašina je bila 86.1%.
Ako je verovati Acer-u, uskoro bi se na tržištu mogli naći računari koji koštaju manje od 200 dolara. Na njima će pisati Made in Vietnam.
Francuski SGS-Thomson tvrdi da je razvio PC u jednom čipu. Kupite njihovu "stonogu", monitor, kućište, modem i hard disk i do mile volje surfujete Internetom. Cena čipa je bagatelnih 40 dolara.
Fujitsu planira da početkom 1998. počne sa izgradnjom nove supermoderne fabrike memorijskih čipova. Vrednost celokupne investicije je 1.31 milijardu dolara, a životni vek fabrike se procenjuje na 30 godina.
Napokon jedna vest koja nas hrabri da nismo u svemu poslednji: u Moskvi se ovih dana otvara prvi Cyber Cafe. Bogu hvala, u Beogradu jedan radi već godinu dana.
Američki stručnjaci kažu da su procene o skoroj propasti Unix-a bile preuranjene. Bez obzira na snažnu ekspanziju Windows NT-a, očekuje se da će Unix do 2000. godine zadržati stopu rasta od 10 do 20%.
Tokom prvih šest meseci, kompanije su potrošile 217.3 miliona dolara na reklamiranje preko Interneta. U odnosu na isti period prošle godine, to je povećanje od fantastičnih 256.2%.
Rasprava Intel-a i DEC-a koja se vodi na sudu ne posustaje. Prvo je DEC optužio Intel da je prekršio patentna prava, a onda su ovi drugi uputili kontraoptužbu da DEC nije vratio tajna dokumenta o Merced procesoru koja im je, prema ranije potpisanom ugovoru, bila stavljena na uvid. Sada je na sudu da rasčiti ovu pravničku zavrzlamu, ali sve miriše na nerešeni rezultat.
I dok se sa jednima sudi, Intel ne gubi vreme. Nekada veoma jaku i cenjenu firmu Chips & Technologies kupio je za skromnih 384 miliona dolara. Ali ni konkurenti ne spavaju: AMD je snizio cenu K6 čipova za čitvih 46%. To je posledica želje da K6 bude za 25% jeftiniji od Pentium-a II, koji su nedavno takođe pojeftinili.
Treća strana u ratu procesora, Cyrix, spaja se sa National Semiconductor-om na projektu system on chip tehnologije. Procenjuje se da je aranžman težak oko 500 miliona dolara.
Ako za nas važi da volimo povlačenje po sudovima, šta treba reći za Amerikance? Firma IOmega je tužila SyQuest da je uzurpirao patentna prava vezana za Zip i Jaz tehnologiju. Naravno, pored novčanog obeštećenja zahteva se obustava korišćenja nelegalno prisvojenih patenata...
Analitičari istraživačke kompanije Gartner Group tvrde da do 2002. godine "velika većina" Internet provajdera u Americi više neće raditi. Tvrdnja je zasnovana na analizi mogućnosti apsolviranja nove GigaPOP tehnologije, za koju finansijske i kadrovske resurse, prema ovoj studiji, ima samo 20% provajdera.
Netscape se, pritisnut Microsoft-ovom ofanzivom, odlučio da Navigator 4.0 prodaje kao samostalnu aplikaciju.
Osnovana je Evropska podružnica Asocijacije Internet provajdera, odnosno udruženje koje je u Velikoj Britaniji nastalo još 1995. godine. Sada širi svoje aktivnosti na celokupnu Evropsku zajednicu.
Microsoft se, kako je objavilo Ministarstvo za pravosuđe SAD, nalazi pod budnim okom činovnika ove vladine ustanove jer "postoji osnovana sumnja" da su poslednje aktivnosti firme prešle na pogrešnu stranu anti-trust zakona. Posebna pažnja je posvećena investiciji u Apple, ali nisu zanemarene ni ulaganja u Vxtreme i VDONet.