Kako mama kaže |
Bojan Petrović |
Matična ploča je, što se računara tiče, centar sveta - nema dobrog računara bez dobre i brze matične ploče. Ona preuzima kompletnu komunikaciju između elemenata sistema i odgovorna je kako za pravilan rad procesora, tako i za često zapostavljenu memoriju i periferiju. Zato izbor matične ploče nije ni malo jednostavan zadatak... |
Mada žarko želimo da pronađemo neke konačne i merljive razlike među pločama, moramo priznati da je većina današnjih Pentium ploča veoma dobra. Razlike se koncentrišu oko upotrebljenog seta čipova i nekih suptilnih "sitnica" vezanih za ostatak hardvera. Zahvaljujući tome, performanse najslabije i najbolje ploče na ovom testu se, ma kako ih merili, ne razlikuju mnogo. Ako biste samo na osnovu brojki rangirali ploče, pomislili biste da je detaljan test suvšan - svaka ploča koja radi pouzdano je dobra ploča. Ipak, par procenata u nekim usrednjenim vrednostima može značiti i desetak procenata razlike u nekim specifičnim poslovima, a dodatne osobine koju ploča poseduje mogu nekome da znače veliku uštedu na ostalom hardveru.
Novi Intel-ov set čipova sa oznakom TX je glavna vest u gradu, pa ga ni ovde nećemo zaobići. Reč je o dugo najavljivanom setu koji obećava da će automatski ubrzati rad postojećih konfiguracija, prostom zamenom matične ploče... i to ne samo za pukih par procenata!
Kako smo testirali
Na našem testu učestvovalo je dvanaest matičnih ploča, od onih najjednostavnijih, do onih koje mere temperaturu i brzinu rotacije ventilatora. Kao i uvek, testove smo izvršavali u kontrolisanim uslovima, koristeći standardnu bateriju testova na čelu sa WinStone 97 i WinBench 97, zahvaljujući kojima pre svega posmatramo rad sistema u realnim uslovima, gledano iz ugla nekog prosečnog korisnika.
Nakon svake instalacije ploče, ponovo smo instaliraji Windows 95 OSR2 (što znači da smo koristili FAT32) i svih potrebnih drajvera. Naravno, disk smo opteretili sa dosta nepotrebnih podataka, kako bismo simulirali realne uslove - sa instaliranim operativnim sistemom i benchmark programima, diska je uvek bio 50% popunjen. Test sistem je obuhvatao i SoundBlaster 16PnP zvučnu kartu, Diamond Stealth 3D 2000 video kartu opremljenu sa 2 MB memorije, Quantum Fireball disk od 2.5 GB, ARN MD PC modem i 32 MB FPM (SIMM), EDO (SIMM), ili SDRAM (DIMM) memorije. Zanimljivo je da kod pojedinih ploča Windows 95 OSR2 nije uspevao da pravilno detektuje set čipiva, mada je instalacija Intel Bus-master 3.0 drajvera najčešće otklanjala problem.
Većina ploča je bila opremljena sa 512 KB eksterne procesorske memorije i AWARD BIOS-om. Sva podešavanja na pločama smo radili tačno prema priloženoj dokumentaciji, dok smo BIOS setovanja postavljali na najbrže moguće. U nekim slučajevima smo, istraživanja radi, isprobavali i više kombinacija, sa više procesora (Pentium 133, Pentium 166 i Pentium 166 MMX), ili više tipova memorije (FPM, EDO i SDRAM).
Na testu su učestvovale ploče: Asus TX97-E, ASUS TX97, Asus SUS P/I-P55T2P4 3.1, Soyo 5BT5, 5VC5, 5VD5, 5TF5, Biostar MB-8500TUC, MB-8500TUD, MB-8500TUD, AOpen AP5T-2, Chaintech 5TDM - rezultate testa, njihovo tumačenje i preporuke naći ćete u junskom "PC"-ju.
|