Osmeh umesto gužve |
Milan Bašić |
Posle početnog razočarenja manjim brojem izlagača i posetilaca, beogradska prolećna smotra računarske tehnike pokazala je da smo na prekretnici razvoja domaćeg tržišta... |
Kao što smo već navikli, pod svodom hale 14 Beogradskog sajma i ovog maja okupili su se brojni
predstavnici domaćeg kompjuterskog biznisa. Ovogodišnja manifestacija je nosila i poseban
pečat: proslavu šezdesetgodišnjice postojanja Beogradskog sajma. Stoga smo sa dosta entuzijazma
čekali 12. maj i otvaranje kapija.
Umesto gužve, što od štandova, što od posetilaca, koja je krasila prošlogodišnje manifestacije,
zatekli smo manje firmi koje su bile spremne da plate "paklenu" cenu zakupa prostora i izlože
novitete iz svojih programa. U tako čudnoj (mogli bismo reći kamernoj) atmosferi čuli smo i
komentare kako je Sajam više okrenut poslovnim ljudima, a manje običnim korisnicima računara,
koji su svojim prisustvom i gužvom uvek davali poseban šarm jugoslovenskoj kompjuterskoj
"predstavi nad predstavama". Čula su se i mišljenja da bi izložbu posvećenu računarstvu trebalo
preseliti u jesenje dane, a potvrdu da se ne radi o pustoj želji, nego o realnoj mogućnosti,
dobili smo iz nezvaničnih izvora. Najzad, nije slučajno da neke velike kuće kao što je
Cores organizuju paralelne manifestacije, pa nas začuditi ako sledeće godine računari
"zasluže" sopstveni Sajam. Bilo kako bilo, na sajmovima uvek važi "koga nema, bez njega se
može"... pa da krenemo u obilazak.
Era specijalizacije
Manji broj izlagača smanjio je "gustinu pakovanja", što nije loše: posetioci su imali priliku
da pogledaju izložbene eksponate a da se pritom ne guraju sa drugima, koji su pažnju posvetili
opremi na susednom štandu. Izlagači su smanjili buku, ali što se klimatizacije tiče, nije bilo
pomoći - vrućina je bila nesnosna.
U celini gledano, ljudi na štandovima bili su daleko susretljiviji nego lane: uz puno osmeha,
davali su odgovore na raznorazna pitanja posetilaca i uspevali da domaćinsko raspoloženje održe
tokom svih šest dana Sajma. Čak su i hostese ove godine bile (nešto) bolje upućene u izložene
eksponate, a neke od njih su plenile pažnju ne samo glasom, nego i ostalim performansama.
Definitivno smo izašli iz perioda svaštarenja i ušli u eru specijalizacije. To je posledica sve
bolje saradnje među jugoslovenskim kompjuterskim firmama, a u takvoj klimi, gde je svako našao
svoje mesto, kupci samo dobijaju. Uostalom, da podrška klijentima nije bitna, zar bi Amerikanci
na nju trošili toliko para?
Veliki plavi štandovi
Počećemo od najvećih: IBM-ove računare mogli ste da "vidite i opipate" na štandovima SBS-a i
ComTrade -a. Mašine su ulivale poverenje već samim znakom utisnutim na kućištu. IBM-ov hit
na Sajmu bio je prvi network computer u Jugoslaviji: mala uspravna kutija sa 24 MB RAM-a
koja kompletni softver crpi sa obližnjeg NT servera. Nažalost, računar je odmah posle Sajma
nastavio svoje putešestvije svetom, pa će naš glavni urednik morati da sačeka sledeću priliku
da se bliže upozna sa "igračkom" koja ga je toliko zainteresovala.
Ako se Digit odlučio da ne menja dizajn štanda, to ne znači da nije bilo noviteta.
Prikazan je računar DEC Turbo Laser Alpha Server 4100 sa četiri procesora na 466 MHz, 8
GB operativne memorije i 90 GB prostora na diskovima. Ova "ala" je doživela svetsku premijeru
tek nekoliko nedelja pre jugoslovenske.
Hewlett-Packard -ovi računari izloženi su na štandovima firmi Online Computers i
ComTrade - ovoga puta akcenat nije bio samo na vrhunskom kvalitetu, već i na punoj
multimedijalnoj opremi. Pravi hit sajamskog nastupa ComTrade -a bio je program US
Robotics -a, u kome se naročito ističu palmtop računari sa oznakom Pivot . Na
istom mestu smo videli i novu liniju multimedijalnih Daewoo monitora - možda nisu
spektakularni, ali ih cena čini veoma prihvatljivim za prosečnog jugoslovenskog kupca.
Sva zvučna imena
Na štandovima Microsys -a i Dialog -a šepurili su se Compaq računari, a
Microsys je privukao pažnju malom izložbom koja je bila pravi omage računarstvu sa
kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Štand je privukao mnoge starije posetioce, koji su se
prisećali starih, dobrih vremena, ali i "neke nove klince" radoznalog pogleda, upućenog
kompjuterima iz "kamenog doba".
Od računara zvučnog imena, po prvi put smo videli Gateway 2000 , izložen na štandu firme
Duga Computers . U svetu je ova marka poznata po svojoj politici koja je usmerena ka
individualnom korisniku, pa su i cene prilagođene tom segmentu tržišta; kako će biti kod nas,
tek treba da vidimo. U svakom slučaju, ne ostaje nam ništa drugo nego da pozdravimo prisustvo
još jedne velike firme na YU tržištu.
Adacom je, kako se dalo očekivati, u centar pažnje postavio Western Digital hard
diskove, IOmega uređaje i Soyo matične ploče. Time je ova firma još više učvrstila
svoje pozicije distributera kvalitetnih računarskih komponenti.
Nikako ne treba zaboraviti štand Informatike , na kome su bili UNISYS računari i
Asus matične ploče. U oba slučaja radi se o opremi proverenog kvaliteta, namenjenoj kako
profesionalnoj (UNISYS), tako i kućnoj ( Asus ) upotrebi.
Ne samo računari
Mada su računari uvek u centru pažnje, revnosni posetioci su primetili i solidnu količinu
mrežne opreme. Pojam mreže više nisu NE2000 mrežne kartice, već ruteri, hub -ovi,
switch -evi i slični namenski računari koji mrežu čine bržom, pouzdanijom i bezbednijom.
Posebnu pažnju u ovoj oblasti privukle su postavke firmi MDS i D-Link .
Kada su u pitanju štampači, našli smo nekoliko interesantnih modela. Na prvom mestu je BS
Procesor i najnoviji Epson -ovi Stylus modeli (400, 600 i 800), a pred kraj Sajma
stigao je i Epson Photo , sa posebnim kontejnerom za šest boja čime se, po navodima
proizvođača, potiže vrhunska reprodukcija fotografija. Jednako interesantni su i
Canon -ovi štampači na štandu Pin Soft -a, gde smo pronašli i Samsung monitore,
kao i brojne sitnice koje (računarski) život znače.
Kada smo već kod dodataka, da pomenemo i štandove Computer Land -a i Computer
Dream -a, gde ste mogli da nabavite sve one sitnice koje su vam oduvek potrebne; vredan
pažnje bio je i računarski sto koji je izložila firma BIT-011. Kao i prethodnih godina, CET i
Mikro knjiga su se potrudili da obezbede preko potrebnu literaturu, u vidu računarskih
knjiga čije cene postaju sve pristupačnije svačijem džepu.
Sada, kada su hale Beogradskog sajma opet prazne i kada su se utisci slegli, možemo da kažemo
da smo ovogodišnjim Sajmom tehnike umereno zadovoljni. Izlagača i posetilaca je bilo manje nego
dvanaest meseci ranije, ali trend stabilizacije tržišta i sve veća specijalizacija (prema tipu
opreme ili prema marki) nas uvodi u tokove koji su u svetu davno postali tako normalna
stvar...
|