U danima kada je stari Sezam, septembra 1990, počinjao (komercijalni) rad na tri linije, vodila se opsežna polemika o koncepciji: da li se opredeliti za jedan jači računar, koji bi radio pod nekim operativnim sistemom koji može da izvršava više procesa (u konkurenciji je tada bio jedino Unix ) i montirati na njega više modema (a kasnije multiport karticu), ili dodeliti svakoj liniji po jedan jeftin DOS računar i onda sve te računare povezati u lokalnu mrežu? U datom trenutku preovladala je druga koncepcija, pošto je zahtevala mnogo manje intervencije na Sezamovom softveru i nije donosila nikakve dileme po pitanju ekspanzije; nismo imali praktičnih iskustava sa Unix računarima koji bi, recimo, opsluživali 15 telefonskih linija.
Obzirom da je koncepcija DOS računara u lokalnoj mreži savršeno funkcionisala, koncipirajući SezamPro ostali smo pri njoj, uz izvesne praktične modifikacije: umesto kompletnih računara sa monitorima, koji su uvek bili kabasti i teški za održavanje, projektovan je poseban orman u koji su, osim objedinjenog napajanja i deljenog monitora, stavljene samo 486 ploče sa modemima i mrežnim kartama. Uz par kasnijih proširenja (SezamPro je prešao sa pet na osam, a onda na jedanaest linija), ovaj orman je do pre par dana obezbeđivao kvalitetan konzolni pristup Sezamu. Ali, Internet je nešto drugo...

Zbogom PCM

Kao što to često biva u računarstvu, od dve koncepcije koje smo 1990. godine razmatrali, nije "preživela" ni jedna: afirmisala se treća, koja se svodi na namenski uređaj, terminal server, koji kontroliše modeme, a sa ostatkom sistema komunicira preko lokalne Ethernet mreže. Zgodna strana terminal servera je što samostalno obezbeđuje skoro sve što je potrebno za pristup Internetu: autorizaciju korisnika (u saradnji sa programom koji se izvršava na NT računaru i konsultuje korisničku bazu), uspostavljanje PPP veze, razmenu TCP/IP paketa, kao i evidenciju utrošenog vremena i drugih resursa. Kada je SezamPro, 1. novembra 1996. godine, počeo da nudi pun pristup Internetu, instaliran je prvi terminal server, pa su svi korisnici koji zovu 186-333 pristupali svojim PPP nalozima.
DOS računari su i dalje opsluživali pozive koji su stizali na broj 3222-592: Internet na tim linijama nije imao mnogo smisla, pošto su one bile "opterećene" PCM uređajima. Za one koji nisu pratili ranije diskusije o PCM-ovima, u pitanju je metod da se, odgovarajućom modulacijom, preko jedne telefonske parice vode čak četiri telefonske linije. Nekada je to bio jedini način da Sezam dobije dodatne ulazne linije, ali uz neprijatnu cenu: PCM ne pravi probleme kada se razgovara glasom, ali usporava modemsku vezu, zbog čega se na broju 3222-592 moglo komunicirati samo brzinom od 12000 bps.
16. aprila (igrom slučaja, upravo na dan kada je SezamPro, pre dve godine, počeo probni rad) kolege iz PTT-a su završile opsežne radove na telefonskoj infrastrukturi zgrade "Skadarlija pod krovom". Zahvaljujući novom kablu, PCM uređaji su demontirani, pa sa svih 11 linija na Alcatel centrali može da se pristupa Sezamu punom brzinom. Korisnici su odmah primetili da je telefonska veza znatno bolja - trebalo je iskoristiti te potencijale za kvalitetniji pristup Internetu.

Zbogom DOS

Završna rekonfiguracija sistema izvršena je u nedelju, 20. aprila. Orman sa DOS računarima je rashodovan i zamenjen novim rekom u kome je još jedan Livingston Port Master (terminal server) sa trideset portova i trideset jednakih US Robotics 33600 modema. Internet je tako postao dostupan sa oba broja, koja su u potpunosti izjednačena - svaki korisnik sada bira koji će broj zvati i kako će pristupati Sezamu.
Korisnici koji i dalje pristupaju Sezamu na klasičan način, dakle iz Telemate -a ili nekog sličnog programa, ne moraju da menjaju navike: terminal server će sam prepoznati konzolnu vezu i neprimetno ih telnet -ovati na Sezam. Automatski se prepoznaju i oni koji zovu iz Windows 95 ili NT okruženja, koristeći Dial-Up Networking - biće uspostavljena PPP veza, pa se onda, koristeći NetTerm ili neki drugi telnet klijent, mogu konzolno prijaviti. Jedino oni koji zovu iz Windows -a 3.11, kao i do sada, moraju iza korisničkog imena da navedu @ppp, kako bi forsirali PPP vezu.
Uz brojne prednosti, sledeća generacija hardvera i softvera donosi i poneku neželjenu promenu - progres uvek ima svoju cenu. Dok je nekada kompletna komunikacija bila pod kontrolom Sezamovog softvera, sada uspostavljanje veze i identifikaciju korisnika obavlja terminal server, s tim što se na proceduru koju je definisao Livingston ne može uticati. Promenilo su se pet sitnica, zbog kojih će možda biti potrebne izmene u skriptovima za automatsku komunikaciju sa Sezamom:

• Terminal server ne obaveštava korisnika o brzini kojom se povezao sa Sezamom - moraćete da se oslonite na informaciju koju eventualno ispisuje sam modem.
• Više ne postoji mogućnost da se lozinka kuca u istom redu u kome je i korisničko ime. Treba uneti korisničko ime, pritisnuti Enter i onda uneti lozinku.
• Pri unosu lozinke ne vidi se ništa - do sada su se videle zvezdice za svako otkucano slovo.
• Ako pogrešite pri unosu lozinke, Sezam će vas ponovo pitati za korisničko ime i lozinku, a ne samo za lozinku, kao ranije.
• Pri prijavljivanju novog korisnika, nije dovoljno otkucati samo NEW, već će se posle toga pojaviti i pitanje Password: , na koje može da se odgovori bilo kako (pa i pritiskom na Enter). U planu je realizacija nove, " Web -olike" procedure registrovanja novih korisnika.