Izlazak na Web nije više stvar mode, pa čak ni trenda - svakodnevno se registruju novi virtuelni domeni, što znači da nema čekanja; morate da predstavite svoju firmu hiljadama domaćih i milionima svetskih surfera, a "uzgred" ćete poželeti da predstavite i sebe. Cene zakupa prostora na računarima Internet provajdera su poslednjih meseci toliko pale (par stotina dinara mesečno za prezentacije solidne veličine) da ne predstavljaju nikakvu prepreku - firme jedino muči "sitan" problem pripreme same prezentacije.

Nekad i sad

Web strane su se, takoreći do juče, pripremale u običnom editoru, uz solidno poznavanje " Web jezika" zvanog HTML ( Hypertext Markup Language ). Sam taj jezik je jednostavan i ne zahteva posebno programersko umeće, ali su ozbiljni problemi prisutni kod organizacije posla. Lako se napravi prezentacija koja se sastoji od par strana, ali kada broj strana postane dvocifren ili trocifren, čovek se izgubi u obilju imena i linkova. Nije lako pamtiti šta se odakle poziva, koji su fajlovi gde potrebne, na šta koja slika ukazuje... ukratko, prezentacija se pravi otprilike onako kako se u "kamenom dobu" računarstva, pomoću IBM Professional Editor -a, obrađivao tekst. Mnogi alati za pripremu Web strana krenuli su putem koji je, sada se to vidi, pogrešan: pokušali su da korisnika "spasu" HTML-a, ali su mu veoma malo pomagali u organizaciji prezentacije, njenom prenosu na Web server i, naročito, povezivanju sa raznim skriptovima i bazama podataka. Microsoft je veoma dobro odmerio stvari i napravio program koji ide sasvim novim putem, čineći izradu Web strane onim što i treba da bude: projekat (na kome možda sarađuje nekoliko ljudi) koji treba držati pod kontrolom. Prve verzije FrontPage -a su toliko dobro primljene da je većina Web strana koje se danas pojavljuju proizvedena njime, a pošto je došla verzija 97 koja je dodala neke važne stvari, omogućivši čak i da se "zaviri" nazad u HTML, Netscape Gold i slični programi ostaju samo onima koji su u njih nepovratno zaljubljeni. Do sada se nisam mnogo bavio HTML-om, niti sam pripremao Web strane: smatrao sam da vredi sačekati da ta tehnologija malo napreduje. Kada je došlo vreme da pripremim svoju prezentaciju, pregledao sam nekoliko alata i, praktično bez dileme, izabrao FrontPage . Tek što sam počeo da radim, od Microsoft -a je stigla beta verzija novog FrontPage 97 pa sam, i pored prilične nelagodnosti koju uvek imam kada neku beta verziju koristim za bilo kakav posao, odmah prešao na nju. Služila me je dobro dok konačno nije stigao i finalni FrontPage 97 . Ukratko, bio sam u situaciji u kojoj je verovatno i većina čitalaca ovoga teksta, želeći da uz što manje muke napravim pristojnu prezentaciju. FrontPage mi je to omogućio.

Koncepcija programa

Iako je FrontPage 97 u suštini editor Web strana, treba odmah razumeti da Web nije samo stvar pisanja .HTML fajlova - da bi se realizovale i isprobale razne složenije primene klijent-server modela kao što su formulari, ankete, diskusione liste ugrađene i slično, potreban je Web server. Ukoliko je računar na kome radite direktno povezan na Internet, usluge Web servera pružaće vam računar koji je za to specijalizovan. Ako, poput većine korisnika, radite na usamljenom računaru koji povremeno, korišćenjem modema, postaje deo Interneta, mali Web server će biti instaliran na vašem kompjuteru, tokom instalacije FrontPage -a. Takozvani Personal Web Server , koji je uključen u paket, ne zamenjuje pravi Web server, ali je sasvim dovoljan da detaljno testirate sve komponente prezentacije koju razvijate. Pošto ste instalirali Personal Web Server i sam FrontPage , kliknuli dva puta na njegovu ikonu i sačekali da disk završi posao, susrećete se sa ekranom koji neodoljivo podseća na Office programe. Taj ekran, zvani FrontPage Explorer , je samo polovina paketa, i to polovina u kojoj ćete provoditi znatno manje vremena. Njegova uloga je da vam omogući uvid u strukturu prezentacije, prikaže to-do listu i linkove, odnosno omogući uvoz slika i drugih grafičkih elemenata. Čim dva puta kliknete na neku stranicu, aktiviraće se (uz još jedan "beskrajni" koncert vašeg diska) FrontPage editor, u kome dizajnirate konkretnu stranu. Iako FrontPage Editor obezbeđuje minimum manipulacije kompletnim stranama (možete da sledite hiperlinkove ili učitavate/snimate strane), standardni radni ciklus je da u Explorer -u manipulišete stranama, a u Editor -u sadržajem izabrane strane. Pošto je prezentacija završena, ponovo se prelazi u FrontPage Explorer , bira opcija za njeno publikovanje, uspostavlja veza sa provajderom i posao je završen. Sve to zvuči idilično, a nešto kasnije ćemo videti i kakvi se problemi javljaju. Ipak, primenjena metodologija je do te mere pojednostavljena da će svako ko poznaje elementarni rad u Windows -u moći da napravi prezentaciju. Kvalitet prezentacije će, naravno, zavisiti od imaginacije autora i truda koju u posao uloži; FrontPage je ipak samo alat.

Nalik na Word

Izrada strane u FrontPage Editor -u prilično podseća na prelom dokumenta u WinWord -u: kucate tekst, formatirate ga dodeljujući pojedine stilove pasusima, ubacujete slike iz Insert menija i povremeno pritiskate Ctrl S da biste snimili ono što ste uradili. Ipak, ima i razlika, koje potiču od ograničenja samog HTML jezika: korisnik nema kontrolu nad Web stranom koliku ima nad dokumentom. Ne postoje čak i neke sasvim banalne stvari kao što je uravnavanje desne ivice redova ili precizno podešavanje dimenzija strane, odnosno margina. Pa ipak, to su ograničenja sa kojima jednostavno morate da se pomirite, kao što su se sa njima pomirili i hiljade autora Web strana u svetu. Da biste razumeli prirodu nekih od njih, verovatno ćete se vremenom u nekoj meri uputiti u HTML. Jedna od stvari koju treba što pre upoznati su tabele: da biste koliko-toliko precizno uticali na položaj elemenata na strani, morate ih smeštati u ćelije tabela. Mada FrontPage 97 podržava rad sa tabelama (uz mogućnosti njihovog formatiranja, kao i formatiranja ćelija, redova i kolona), rad je znatno neugodniji nego u Word -u. Dimenzije se retko zadaju u metričkim jedinicama, iz sasvim praktičnih razloga: većina surfera će vašu Web stranu gledati u rezoluciji 800*600, ali će se neki opredeliti za 1024*768 ili čak 640*480. Treba obezbediti da u svakoj od tih rezolucija tabela izgleda slično, odnosno da se prostire na željenoj širini, stim što visina može da poraste ili da se smanji. Zato se širine stubaca obično zadaju u procentima ukupne širine tabele. Pri radu sa tabelama naišao sam na razne probleme, naročito kada zbir širina svih kolona nije iznosio 100%. Povremeno se dešavalo da sve podesim, snimim stranu i, kada se vratim, zateknem je u stanju u kome je bila pre izmena. To se naročito dešavalo pošto ujedinim susedne ćelije. Biće posla za sledeću verziju.

Očekivane stvari...

Savremene Web strane ne mogu se zamisliti bez frejmova, mapa osetljivih na dodir, animiranih GIF-ova i sličnih "nepotrebnih" stvari. FrontPage je tu na svom terenu, a naročito mi se svidelo koliko se jednostavno prave mape osetljive na dodir. Kliknete na sliku, izaberete alat kojim ćete da obeležavate njene segmente (pravougaonik, krug, mnogougao...), postavite i dimenzionišete taj element i otkucate URL na koji obeležena zona ukazuje. Ponovite operaciju za ostale zone, eventualno zadate default URL koji se odnosi na sve neobeležene segmente slike i... to je sve! Što se animiranih GIF-ova tiče, sam FrontPage nije naročito opremljen za njihovu pripremu, ali na CD-ROM-u dobijate Microsoft Image Composer , koji ne samo da omogućava svakakve efekte sa slikama potrebne za Web , već i uključuje preko 220 MB slika i drugih multimedijalnih sadržaja. Kada na to dodate ClipArt biblioteku koja se automatski "nadovezuje" na Office 97 , ne morate brinuti da će vaša Web strana biti monotona. Rad sa frejmovima je takođe automatizovan: startujete Frame Wizard -a, izaberete opšti oblik strane, unesete imena Web strana koje se smeštaju u svaki od frejmova i stranu koja će biti prikazana na browser -u koji ne podržava frame -ove i to je (skoro) sve. U stvarnosti ćete morati da pročitate i uputstvo (kratka, ali izuzetno dobro napisana knjižica), kako biste naučili da iz "frejmovane" strane pređete na pun ekran, ili da učitate linkovanu stranu u željeni, a ne u podrazumevani frejm. Nešto duži rad sa frejmovima stvara, nažalost, utisak da su strana koje ih sadrže neka vrsta "pastorčadi" FrontPage -a. Stranu, pre svega, morate da pregledate u browser -u, pošto FrontPage editor ne može da je prikaže. Da stvar bude još gora, prateći hiperlinkove ne možete da dođete do strana iza one sa frejmovima; moraćete da pređete u FP Explorer koristite njegove alate za navigaciju. Frame Wizard -u bi, u sledećoj verziji, trebalo dodeliti malo jaču magiju. Ostalim čarobnjacima nema šta da se zameri: izaberete osnovni tip svake od strana (prezentacija firme, opis proizvoda, lična prezentacija, sadržaj, spisak referenci, linkova, često postavljanih pitanja...) i elementi se automatski rasporede po ekranu; treba samo zameniti ispisane podatke tekstom koji vam odgovara. Samo se po sebi razume da prezentaciju nećete praviti samo pozivanjem čarobnjaka: oni će skicirati njen kostur, a razne detalje ćete kasnije doraditi.

... i iznenađenja

Pravo oduševljenje izazivaju FrontPage -ove komponente pod zajedničkim imenom WebBot , dakle " Web roboti". Ideja je da se razne zgodne stvari, za koje su do skora morali da se pišu CGI i drugi skriptovi, potpuno automatizuju i koriste na sasvim jednostavan način. Osnova primene "robota" su formulari: na raspolaganju su alati kojima ćete lako dizajnirati stranu sa upitnikom ili anketom (postoji čak i mogućnost automatske verifikacije polja), a WebBot će rezultate upisati na neku drugu Web stranu, samo vama vidljiv tekst fajl ili vam je proslediti mail -om. Neki od ostalih WebBot -ova su strana sa (automatski kreiranim) sadržajem prezentacije, alat za pretraživanje kompletne prezentacije (uz korišćenje džoker znakova i logičkih operatora), uslovno ubacivanje komponenti (zadate datum i vreme kada će se neki deo strane pojaviti ili nestati, ali bez mogućnosti za periodične promene, tako da ne biste mogli da napravite stranu koja bi pištala između 19.30 i 20 časova), zaštita dela prezentacije od posetilaca koji ne znaju lozinku, knjiga utisaka, diskusione liste (da, vaša Web strana može da postane pravi mali konferencijski sistem)... Na CD-ROM-u je čak i FrontPage SDK , koji omogućava razvoj sopstvenih WebBot -ova. Sve te lepote ugrađujete u prezentaciju tako što bilo gde ubacite odgovarajući WebBot i eventualno podesite njegove parametre. Pre nego što se oduševite mogućnostima, moram da napomenem da je za upotrebu većine ovih dodataka potrebno da Web server podržava takozvane FrontPage Extensions . Njihova instalacija nije poseban problem, a same ekstenzije su besplatne, ali će svaki administrator tri puta razmisliti pre nego što "to" pusti na svoj server. Naime, neke od ovih ekstenzija zadiru u bezbednosni sistem Web servera, pa otvaraju vrata za napade hakera. Na Microsoft -ovoj Web strani je, recimo, upravo objavljen tekst o bagu koji je omogućavao bilo kom posetiocu da menja bilo čiju prezentaciju! Odmah je, naravno, izašla nova verzija ekstenzija, ali ko zna koliko takvih bagova ima...

Preko hleba...

Glavne probleme sam, ko bi rekao, imao sa YU slovima. Pre svega, tekst sam normalno unosio sa tastature, ali čim bih pokušao da paste -ujem nešto iz Word -a, pojavila bi se poruka Converting to HTML , i čćž bi postali ccz; š i đ su ostajali na svojim mestima. Menjao sam fontove, skriptove i sve ostalo, ali nije pomoglo, sve dok mi nije palo napamet da, umesto na radni ekran, tekst paste -ujem u HTML editor. Dakle, kada treba dodati veći segment teksta, stavim ga u clipboard , izaberem View / HTML , nađem gde tekst treba da bude i završim posao sa Ctrl V. Sve to je lepo funkcionisalo dok nije zatrebala Web strana sa više teksta, kada se pokazalo da "priručni" HTML editor ne može da "proguta" više od 64 KB. Izgleda da se tih prokletih 64 KB nećemo nikad osloboditi. Pošto sam, silom prilika, zaključio da bi posetiocima moje Web prezentacije svakako bilo dosadno da čitaju strane na kojima ima više od 64 KB teksta, sve je teklo lepo dok prezentaciju nisam stavio na server. Iz Internet Explorer -a YU slova su se lepo videla, ali iz Netscape -a... kuke i kvake. Posle analize HTML koda i zaglavlja, zaključio sam da iso-8859-1 u zaglavlju treba zameniti sa windows-1250 i sve je proradilo. Jedino sam morao da napravim programčić koji, pre nego što pošaljem strane na server, izvrši ovu zamenu u svim HTML fajlovima. U razgovoru sa kolegama pokazalo se da neki imaju ovakav problem, a neki ga nemaju, što je stvar učinilo veoma zagonetnom. Duže istraživanje je pokazalo u čemu je stvar: ako u Control Panel / Regional Settings navedete da se nalazite u Srbiji, Jugoslaviji, Hrvatskoj, Sloveniji ili šta se već pojavljuje u spisku, FrontPage generiše korektno zaglavlje. Ako ste ga "slagali" da ste u Americi, dobićete američko zaglavlje i YU slova se neće uvek korektno videti... birajte hoćete li da pišete program koji to naknadno podešava, ili da se "preselite". Bilo je i drugih problema, koji su se odnosili na Personal Web Server . Pre svega, njegova beta verzija je poremetila čitav Windows , pa drag-and-drop operacije u okviru programa Internet Mail nisu radile. Instalacija finalnog FrontPage -a to nije popravila, ali sam "šetajući" FP97 CD-ROM-om naišao sam na direktorijum Patch i na ispravku ovog problema. Namučilo me je i administriranje Personal Web Server -a, pošto sam želeo da isprobam njegove opcije za kontrolu pristupa - svaki pokušaj da uđem u administratorske opcije završavao je startovanjem Internet Explorer -a i neuspešnim učitavanjem administratorske strane. Stvar se rešila tako što sam, čistim slučajem, jednom to pokušao da uradim dok sam zaista bio povezan sa Sezamom, i odjednom je sve proradilo. To mi je pružilo priliku da pročitam administratorsku dokumentaciju Web servera, gde piše da morate biti vezani za provajdera ili u lokalnu mrežu da biste administrirali svoj rođeni računar. Ovoga puta mi ne možete zameriti da nisam čitao uputstvo: da bi se uputstvo "kako početi administriranje" pročitalo, treba pokrenuti administratorski modul, a da biste ga pokrenuli, treba vam to uputstvo. Lepa definicija rekurzije.

Ko se boji HTML-a još?

I pored sitnih problema, prilično očekivanih od ovako "mladog" programa, izuzetno sam zadovoljan FrontPage -om: vreme mi je odnela samo priprema sadržaja prezentacije ( www.sezampro.yu/~dejanr - svratite!), dok sam "alatom" ovladao gotovo neprimetno, "u letu", samo na osnovu poznavanja Word -a i sličnih programa. Zato bez ikakvih rezervi preporučujem FrontPage 97 ne samo onima koji žele da pripreme ličnu prezentaciju, već i dizajnerima koji razmišljaju o Web stranama firmi. Program je dovoljno moćan da im obezbedi sve što može da se "progura" kroz HTML. Treba li, najzad, znati HTML da bi se pravile Web prezentacije? Ako vam neko ko se već duže vreme bavi Web dizajnom kaže da treba, slobodno ga pitajte da li se bavio DTP-om (većina njih jeste) i, ako odgovori potvrdno, zna li komande PostScript -a? Kao što se publikacije prelamaju u Quark -u ili Venturi i štampaju na PostScript uređaju bez poznavanja jedne jedine PostScript komande, tako će se i Web strane ubrzo praviti bez "prljanja ruku" HTML-om, koji će biti potreban tek manjem broju specijalista. FrontPage predstavlja gigantski korak u tom smeru.