Jedan Sezamov dan

Dejan Ristanović
U dinamičnom svetu Interneta, jedan dan je čitav vek, a svaki vek treba da ima svoju istoriju. Na on-line sistemima istorija se krije u sistemskom dnevniku - zanimalo nas je ko sve pristupa Sezamu, pa smo zavirili u log fajl za 4. mart ove godine...

Ma koliko nam je svima, bar u teoriji, poznato da je Internet mreža koja je povezala čitav svet, od metropola do zabačenih krajeva, teško je pojmiti njegove stvarne dimenzije i dinamiku. TCP/IP paketi putuju od računara do računara, mešajući se međusobno na mnogim mestima, ali najzad nepogrešivo stižu na svoja odredišta. Iza svakog od tih paketa stoji po jedan zahtev, potreba, radoznalost i, na kraju krajeva, čovek koji ga je poslao, ili kome će informacija biti isporučena. Identitet tog čoveka skriven je ne samo zaštitnim mehanizmima, već i gigantskim dimenzijama Mreže, koja je zamišljena kao jedan u osnovi anonimni medij. Ipak, poneka informacija o njemu ostaje zapisana...


Dnevnik Web servera

Web server je program koji prima i opslužuje zahteve za Web stranama - kompletan sadržaj Sezamove Web prezentacije, kao i svih prezentacija korisnika i virtuelnih domena Sezam firmi, smešteni su na disku Web servera espresso.sezampro.yu . Njemu ravnopravno pristupaju korisnici prijavljeni na Sezam, oni koji su pristupaju Internetu preko drugih domaćih provajdera i korisnici iz sveta - na zahtev bilo kog od njih šalje se odgovarajući HTML dokument, slika, multimedijalna datoteka...
Korisnik koji pristupa Web serveru preko Interneta ne identifikuje se imenom, ali je u zaglavlju IP paketa koji stižu navedena numerička adresa njegovog sistema. Svi paketi koji stižu sa samog Sezama, recimo, imaju adrese iz Sezamove klase, dakle 194.106.173.* gde zvezdica bliže opisuje datu konekciju. Korisnik, recimo, dobije IP broj 194.106.173.135, koji mu pripada dok traje njegova veza; pošto se odjavi, taj broj može da dobije neki drugi korisnik.
Web server vodi dnevnik u koji upisuje IP brojeve svih koji su mu pristupali - u pitanju je ogroman fajl sa gomilom "besmislenih" cifara, ali se njegovom analizom otkriva mnogo zanimljivih pojedinosti. Prvi korak te analize je da se IP adrese grupišu, kako bi se videlo koliko je puta sa kog sistema pristupano serveru.
Sledi teži posao: numeričke adrese treba pretvoriti u simboličke, da bi se videlo iz kojih je zapravo krajeva koji poziv stigao. Tako bi, recimo, broj 194.106.173.135 trebalo transformisati u ppp135.sezampro.yu. Taj proces, reverzni DNS, zasniva se na odgovarajućem protokolu i uslugama servera u svetu, ali ne uspeva uvek: pojedini administratori nisu dobro podesili tabele, pa se upit završi sa Unknown . Srećom, na većini servera sve je korektno podešeno, pa je naše malo istraživanje dalo zanimljive rezultate. Izabrali smo, sasvim proizvoljno, utorak, 4. mart ove godine...


Za svoje korisnike...

Tog 4. marta Sezamov Web server je opslužio 30531 zahtev iz zemlje i sveta - to ne znači da mu je pristupalo toliko korisnika, jer su oni koji zovu pristupali više puta, tražeći razne Web strane, ali daje predstavu o broju zainteresovanih. Preko 40% tih zahteva, 12831, došlo je sa samog Sezama, što je i bilo očekivano: većina naših korisnika je postavila upravo Sezamovu Web stranu za startno mesto surfovanja Internetom a, osim toga, ta strana je pristupačna i SezamClassic korisnicima, koji još nisu uplatili za pun pristup Internetu.
Sledećih 6258 zahteva stiglo je sa domaćih odredišta: 2971 sa akademske mreže, 1433 sa BeoTelNet -a, 1156 sa EUnet -a, 250 sa OpenNet -a (radio B92), 319 sa raznih Torta računara u co.yu domenu a preostalih 129 iz nedavno kreiranog domena gov.yu . Analiza ovih brojeva pokazuje da je kod nas akademska mreža, i pored postojanja komercijalnih provajdera, i dalje veoma popularan način pristupa Internetu, kao i da je co.yu domen slabo razvijen. Tih 319 upita uglavnom je bilo sa računara ambasada, što znači da je malo firmi koje su uspele da zakupe stalne linije i povežu se sa provajderima. Dok iznajmljivanje telefonskih linija ne postane malo jednostavniji posao, dial-in pristup će dominirati.


... i sve ostale

Najveći deo ostalih poziva stigao je iz Amerike i Kanade (5234), iz evropskih zemalja (2060) kao i iz Australije i sa Novog Zelanda (449) - ukupno 7833. Zanimljiva je i struktura tih poziva: 5234 "Amerikanca" (teško je odvojiti pozive iz Kanade od poziva iz USA - 655 konekcija je bilo sa .ca domena, ali mnogi zovu iz Kanade preko ekspozitura američkih sistema) u najvećem procentu zovu sa NET (1345) i COM domena (1322), kao i sa računara velikih on-line sistema kao što su America OnLine i Compuserve (ukupno 914). Mnogo naših ljudi nalazi se na univerzitetima, pa nije neobično što je sa EDU domena stiglo 969 zahteva. Preostalih 684 zahteva stiglo je sa ORG domena i sa drugih odredišta - prvi put smo saznali da neki računari u Americi ipak koriste domen .us na kraju imena.
Što se 2060 evropskih poziva tiče, najviše ih je stiglo iz Švedske (399), zatim iz Rusije (266), Engleske (217), Hrvatske (197), Austrije (181), a bilo je poziva i iz Nemačke, Italije, Poljske, Francuske, Norveške, Holandije, Španije, Slovenije, Belgije, Finske... Pomenimo i 449 poziva iz Australije i sa Novog Zelanda.
Cifra od 4628 "ostalih" poziva je prilično varljiva - svega 408 otpada na čitavu Afriku, Aziju i Južnu Ameriku, dok preostalih 4220 predstavljaju pozive sa sistema čiji administratori nisu dobro konfigurisali reverzni DNS, odnosno kod kojih se iz numeričke adrese nije mogla pouzdano utvrditi simbolička. Naknadna analiza nekih od tih IP brojeva pokazuje da u najvećem procentu dolaze sa američkih univerzitetskih sistema (dakle, EDU domen), pošto se tamo očito najlakše i bez svih formalnosti računari uključuju na mrežu i (re)konfigurišu.
Poslednji poziv 4. marta stigao je iz Venecuele, sa računara snickers.T-Net.net.ve . Trenutak pošto je on obrađen, nastupio je 5. mart i trebalo je obraditi poziv koji je uputio neko ko radi u firmi Apple ( A17-221-20-168.apple.com ) i zahtev jednog od 16 Proxy -ja sistema America OnLine ... Web server nema pravo na odmor!






PC home - osnovna strana Novi broj|Arhiva|Pretrazivanje svih brojeva|O nama
Pretplatite se na PC|Postanite saradnik casopisa PC|Pitanja i komentari u vezi casopisa