Godinu dana kasnije

Berislav Todorović

Prošlo je tačno godinu dana od dolaska Interneta u naše krajeve. Šta je od tada urađeno, a šta nam tek predstoji?

Davne 1896. godine, svega nekoliko meseci posle čuvene pariske predstave braće Limijer, Srbi su otkrili čari sedme umetnosti - dan kada su se pokretne slike pojavile na Terazijama dugo su pamtile generacije starih Beograđana. Skoro vek kasnije, iako čitavu deceniju posle Francuza, uplovili smo u vode jednog novog, drugačijeg medija. Sudbonosnu noć između 26. i 27. februara, zahvaljujući kojoj će čitava 1996. godina ostati u sećanjima svih nas kao godina Interneta, pamtiće svi kojima su računarske komunikacije deo svakodnevnog života. Sve je urađeno tokom te noći: počev od montaže "tanjira" na zgradi "Telefonije" do podešavanja rutera. Brzina i efikasnost, retko viđena čak i u najrazvijenijim zapadnim zemljama - svaka čast kolegama Nenadu Repcu i Mikici Kociću!
Iako medijska kampanja nije bila prevelika, korisnici su prosto preplavili do tada prilično prazan server Afrodita u RCUB-u, odakle su činili prve svoje prve korake ka Mreži svih mreža. Link od 64 kbit/s ubrzo je postao tesan za sve koji su želeli na Internet. Dešavalo se da, zbog prevelikog Web saobraćaja, ostali servisi, npr. elektronska pošta pa čak i DNS, uopšte nisu radili. Kako mehanizmi prioriteta pojedinih servisa na ruteru nisu puno pomagali, uvedena su ograničenja u korišćenju zahtevnih servisa, kao što su Web i Ftp . Proširenje VSAT linka "Telefonije" na 256 kbit/s u maju znatno je poboljšalo kvalitet usluga na akademskoj mreži, koja je sada mogla da iskoristi svojih punih 128 kbit/s, a "Telefoniji" je omogućen normalan komercijalan rad. U toku su pregovori oko daljeg proširenja ovih kapaciteta.
Nasuprot skromnom publicitetu akademskog Interneta, daleko značajnije mesto u štampi dato je naporima BK sistema da se poveže na Internet. Iako su svi ugovori između BK/MR Systems i EUnet International potpisani još krajem februara, zbog raznih teškoća (uglavnom sa PTT infrastrukturom) dugo očekivani digitalni dvomegabitni link Beograd - Amsterdam pušten je u rad tek u maju. Uspostavljanjem dva provajdera, a i kasnijim uključivanjem u rad ostalih, uglavnom njihovih "potprovajdera", na tržištu je postignuta prilična ravnoteža. Treba naravno pomenuti i entuzijazam ljudi sa Radija B92, koji svoj analogni link kapaciteta 33.6 kbit/s koriste za davanje jevtinih Internet usluga, kao i za popularizaciju Interneta u našoj zemlji. Iako mnogi ljudi znaju za Internet, priličan broj njih ne zna šta se tamo može uraditi. Ipak, potražnja za Internet uslugama je tolika da nijednom provajderu nije potrebna ozbiljnija reklama u dnevnoj štampi!
U mnogim stvarima koje se tiču Interneta, međutim, tek smo na početku. Dosta toga treba tek da se uradi, pre svega na planu poboljšanja infrastrukture, kako fizičke, tako i logičke. Kada govorimo o fizičkoj, telekomunikacionoj infrastrukturi, funkcionisanje domaćeg dela globalne mreže u velikoj meri je zavisno od usluga koje može da pruži PTT. Sopstvenu telekomunikacionu infrastrukturu, osim PTT-a, u našoj zemlji imaju još samo RTS i EPS, pa se može očekivati da u bliskoj budućnosti ova dva sistema postanu konkurentni davaoci telekomunikacionih usluga, mada se njihovi kapaciteti ne mogu porediti sa PTT-om.
Mnoge firme smatraju da su cene PTT usluga, kada se radi o iznajmljivanju poprečnih veza, prilično visoke, čak i kada su u pitanju obične, analogne veze. U nešto povoljnijem položaju su firme u većim gradovima, gde provajderi imaju uspostavljena čvorišta, jer na kraćim rastojanjima (od firme do čvorišta) postoji mogućnost zakupa i korišćenja nepupinizovane parice i baseband modema za prenos podataka. Svi ostali moraju da se pomire sa asinhronim modemima, analognim poprečnim vezama i protocima 9.6 - 33.6 kbit/s, ili da zakupe digitalnu poprečnu vezu, čija cena uveliko premašuje budžet mnogih preduzeća.
Zbog svega toga, "prava" varijanta povezivanja na Internet (ruter + modem + iznajmljena linija do provajdera) je još uvek privilegija najbogatijih firmi, kao i onih kojima je takva vrsta veze neophodna za svakodnevni posao. Takvih firmi ima svega 2-3% od ukupnog broja domaćih preduzeća povezanih na Internet. Ostali se uglavnom orjentišu ka postavljanju sopstvene Web stranice na serveru nekog provajdera u zemlji ili inostranstvu, kao i razmenu elektronske pošte. Pomenutu uslugu virtuelnog Web servera, osim Internet provajdera, sve više pružaju druge firme, koje izdaju u zakup prostor na sopstvenim serverima ili, češće, serverima provajdera.
Internetu, u sopstvenom aranžmanu, pristupa veliki broj pojedinačnih korisnika. Domaćim Internet surferima na raspolaganju stoji prilično zastarela javna telefonska mreža, koja se, istina, poslednjih meseci modernizuje, naporima PTT-a. Problem nedovoljnog broja ulaznih telefonskih linija kod pojedinih provajdera u zemlji postaje sve ozbiljniji. Korisnici akademske mreže tu su najugroženiji, obzirom da im na raspolaganju stoji svega 14 telefonskih linija sa ograničenjem trajanja sesije na pola sata.
Namenski servisi za prenos podataka, poput ISDN-a, koji se na Zapadu koriste godinama, još nisu dostupni široj javnosti. Na novim Alkatel centralama postoje mogućnosti za komercijalnu prodaju ISDN priključaka, ali se ova usluga još ne nudi u cenovnicima domaćih PTT organizacija. Što se FrameRelay pristupa tiče, dok on na Zapadu tako reći "prirodno" nasleđuje stare X.25 mreže, koje se postepeno istiskuju iz upotrebe, kod nas nema ni traga uvođenju ovog servisa. Uvodi se, doduše, super-JUPAK, ali i dalje se ide na korišćenje X.25, koji se u svetu postepeno napušta.
Dok se fizička infrastruktura postepeno izgrađuje, na planu logičke infrastrukture tek predstoji veliki posao. Poprečne veze između pojedinih provajdera još uvek nisu uspostavljene, kao ni ugovori o razmeni saobraćaja ( peering agreement ), pa se saobraćaj između domaćih provajdera obavlja preko inostranstva. Na primer, kada korisnik EUnet Yugoslavia pošalje poruku kolegi koji koristi usluge "Telefonije" ( BeoTelNet ), poruka će da putuje pravcem Beograd - Amsterdam - Stokholm - Oslo - Beograd, što kod oba provajdera opterećuje raspoložive resurse za vezu sa Internetom. Ovo pitanje možda trenutno i nije toliko aktuelno, ali će veoma skoro postati ozbiljno, pojavom ostalih provajdera, čija se priključna tačka nalazi u inostranstvu. Zapadni svet ovaj problem je odavno rešio uspostavljanjem čvorišta za razmenu saobraćaja ( exchange points ) na nacionalnom ili regionalnom nivou.
Posebnu pažnju treba posvetiti i ponudi novih servisa. Trenutno, na domaćem delu Interneta korisnicima se uglavnom standardni Web , kao i nezaobilazna elektronska pošta. To je uglavnom sve što domaći Internet surferi i koriste - 80% korisnika i dalje za komunikaciju sa svetom koristi isključivo elektronsku poštu. O ostalim primenama Interneta, kao što je obavljanje poslovnih transakcija preko Mreže, za sada se samo površno priča, i to u čisto teorijskim okvirima. Pomenimo i slanje/prijem faksova ili slanje poruka sa Interneta na pejdžere korisnika. Poslednja opcija je veoma zanimljiva, a nije komplikovana za implementaciju - domaće pejdžing kompanije već imaju sve potrebne resurse da se takva stvar implementira. Ali je još niko nije implementirao.
U svakom slučaju - Internet je stigao! Već skoro godinu dana rade provajderi, a preko njih i ogromna populacija korisnika. Mnoge mogućnosti mreže još uvek ne koristimo na pravi način, ali je bitno što postoji entuzijazam i radoznalost širokog kruga ljudi. A to je upravo ono što je neophodno da bi se kultura korišćenja Interneta i dalje razvijala. Naravno - uz stalnu popularizaciju kroz medije, odgovarajuću literaturu i kurseve.