(Ne)dostižni Pentium

Bojan Tepavčević

AMD i Cyrix su proizveli procesore koji, ako je verovati oznakama, brži čak i od Pentium-a koji radi na višoj frekvenciji. Kada je u pitanju prosečna primena, te oznake imaju smisla, ali kako stoji stvar sa nekada osnovnom primenom procesora, računanjem?

Prisustvo Pentium kompatibilnih procesora alternativnih proizvođača neminovno postavlja pitanje njihovih performansi u odnosu na original, i to u što širem opsegu današnjih primena računara. Ovaj test je pokušaj da se upoređivanjem Intel, Cyrix i AMD procesora pokaže za koje je segmente primene računara princip označavanja koji primenjuju AMD i Cyrix tačan, a za koje nije, sa posebnim osvrtom na odnos performanse/cena. Naime, AMD K5 i Cyrix 6x86 procesori su po pravilu nešto jeftiniji od Intel Pentium-a na istoj (ili sličnoj) frekvenciji, a znatno jeftiniji od odgovarajućeg jačeg Pentium-a, u odnosu na koga su deklarisani kao jednaki ili brži.

Uz slabiji FPU?

Opšte je poznato (čak ni proizvođači to ne kriju) da AMD i Cyrix procesori imaju nešto slabije koprocesorske (FPU) jedinice, na uštrb čega je ubrzan njihov celobrojni (CPU) segment. Obzirom da je za najveći broj primena angažovana isključivo celobrojna jedinica, ovakva strategija bi morala dati dobre rezultate, naročito u slučaju Cyrix-a koji ima duplo veći prvostepeni procesorski (L1) keš od 16 KB. Čak i u slučaju aplikacija koje (makar i u nezanemarljivoj meri) koriste koprocesor, ukupne performanse bi morale biti bolje, obzirom da se i kod njih veći deo vremena provodi u izvršavanju "celobrojnih" mašinskih instrukcija.
Originalni Pentium bi, u skladu s tim, trebalo da bude bolji jedino u slučajevima intenzivne ("teške") numerike, kao što su operacije sa matricama, sistemi linearnih jednačina ili, uopšte uzev, kod onih primena kod kojih se određeni matematički problemi rešavaju u većem broju iteracija kao i kod Render/Shade procedura u okviru CAD aplikacija. S druge strane, takve primene mogu da oduzmu neuporedivo više vremena od onih kod kojih je težiše na celobrojnom radu, gde je, sem kod sortiranja, teško pronaći aplikaciju čije bi vreme izvršavanja bilo i izdaleka toliko dugo. Pretežni cilj nam je bio da ustanovimo koliko su ove pretpostavke tačne.

Kako smo testirali

Testirano je ukupno 10 procesora: Intel Pentium na 100, 133, 166 i 200 MHz, Pentium Pro na 166 i 200 MHz, 100 megahercni AMD K5 PR100 i PR133, 110 MHz Cyrix 6x86 P133+, kao i Cyrix 6x86 P166+, koji radi na 133 MHz. Kao platforma za testiranja korišćena je matična ploča Giga-Byte GA-586HX sa 512 KB sekundarnog keša, 430HX setom čipova, četiri ISA i četiri PCI slota i, za razliku od većine ostalih na tržištu, 6 podnožja za 72-pinske RAM SIMM module; četiri podnožja popunili smo 16 MB 60 ns EDO LGS SIMM-ovima. Radi upoređenja, jedan broj testova urađen je, pod istim uslovima (sa P5/166), za matičnu ploču Biostar MB-8500TUC, takođe sa HX setom čipova i 512 KB L2 keša, koja je na testu objavljenom u 16. broju našeg časopisa bila najbolja.
Za Pentium Pro procesore korišćena je ploča Giga-Byte GA-686NX. Od periferija test platformu su činile i ATI Mach64 Graphics Pro Trubo video karta sa 4 MB RAM-a, Western Digital WDC AC32500 2.5 GB hard disk, Sony CDU-311 osmobrzinski CD-ROM čitač, USR Sportser modem, Creative Labs Sound Blaster 16 Value zvučna, Aim Labs radio i NE2000 Jumperless ISA mrežna karta. Tokom izvršavanja testova, računar je bio umrežen, a server je radio pod Novell Netware 3.12 operativnim sistemom.
Testovi su bili sledeći: intenzivna numerika (Linpack), brzina komunikacije procesora i memorije pri CPU INC i FPU FADD operacijama nad velikim memorijskim blokom (R/W Troughput), render u 3D Studiju, CORE 3.02 brzina komunikacije sa diskom u Block modu, Norton NU8 SI i SI95, WinTach 1.3, Win Bench/Stone 96/97, BMACAD 2.0 pod AutoCAD-om 12, kao i test pripreme podataka za proračun modela konstrukcije sa 80.000 stepeni slobode na osnovu crteža u AutoCAD-u (StruAsm). Kao operativni sistem korišeni su Windows 95 i DOS 7.0, kao i Windows NT 3.51 Workstation za test render-a u 3DS Max-u.
U "PC"-ju je dato više dijagrama koji sumiraju rezultate svih izvršenih testova, kao i opširan tekst u kome se tumače dobijeni rezultati i preporučuje izbor pojedinih procesora, u zavisnosti od osnovne primene računara.

Korisna adresa: Cores Maršala Tolbuhina 31, Beograd tel: (011) 444-3331 Infoteam Skerlićeva 8, Beograd tel: (011) 444-7856