SezamPro je prethodnih meseci doživeo toliko promena da je pravo vreme da bacimo pogled na njegovu blok shemu...
Odluka da se SezamPro počne da pruža usluge provajdinga zahtevala je evoluciju sistema u nešto što se lako uklapa u tkivo
globalne Mreže. Za osnovni operativni sistem izabran je Windows NT 4.0, koji se u svetu približava dominirajućem Unix-u. Kao
prirodna hardverska platforma izabrani su Pentium 133 računari sa 32 MB RAM-a, pre svega zato što se lako nabavljaju i servisiraju.
Na ulazu u sistem
Korisniku koji pozove Sezamov broj 186-333 javiće se US Robotics eksterni modem. Pošto se modemi "dogovore", kontrolu
nad komunikacijom preuzima Livingston PortMaster (waitress.sezampro.yu), koji treba da identifikuje korisnika i uspostavi PPP
vezu. PortMaster preko lokalne Ethernet mreže komunicira sa Radius softverom, koji se izvršava na glavnom komunikacionom
serveru, espresso.sezampro.yu. Espresso konsultuje bazu na file serveru i proverava lozinku. Pri tome se PortMaster-u saopštava
i da li je u pitanju SezamClassic ili SezamInternet korisnik. U prvom slučaju, pristup će biti ograničen na Sezamovu Web
prezentaciju
i na prezentacije drugih firmi koje se nalaze na Sezamovom Web serveru, dok će u drugom slučaju pred korisnikom biti čitav svet.
Pošto je veza uspešno uspostavljena, korisnik pokreće svoj Web browser i traži neku Web stranu, naprimer www.microsoft.com.
Ovo simboličko ime treba transformisati u numeričku adresu, što je zadatak DNS servera cappuccino.sezampro.yu. Konsultujući
svoje keš tabele ili, po potrebi, podatke koji poseduju "nadređeni" DNS serveri širom sveta, Cappuccino će obezbediti odgovarajuće
IP brojeve i prenos može da počne... čim se proveri da li je stvarno potreban.
Kompletna komunikacija sa Internetom, naime, teče kroz keš, proxy.sezampro.yu - na disku ovoga računara upisuju se sve Web
strane koje su korisnici poslednjih dana naručivali. Ako se desi da je stranici već pristupano, ona će biti isporučena direktno iz
keša, što znatno ubrzava rad. Predlažemo zato da u Navigator-u ili Explorer-u aktivirate korišćenje proxy-ja, navodeći adresu
proxy.sezampro.yu i port 80.
Ako se pokaže da je prenos iz sveta neophodan, zahtev se prosleđuje CiscoPro ruteru (caferoad.sezampro.yu), koji preko
128 kbit/s base band modema i "Telefonijine" VSAT antene pribavlja podatke i prosleđuje ih korisniku.
Klasični Sezam
Korisnik koji želi da radi konzolno na Sezamu pokreće telnet klijenta (preporučujemo program NetTerm) i unosi adresu
sezampro.yu. Komunikacioni server pokreće jedan od procesa koji se "vrte" na proces serverima (work1.sezampro.yu i
work2.sezampro.yu), oni dodatno autorizuju korisnika i prepuštaju ga čarima Sezamovog komandnog jezika: odatle mogu da
se čitaju privatne poruke, konferencije, pregledaju direktorijumi, prenose fajlovi, chat-uje... većina korisnika, naravno, odmah prikupi
sve novo i to kasnije analizira koristeći SorPro off-line reader. Isti proces serveri obrađuju i pozive korisnika koji Sezamu pristupaju
sa drugih sistema, sa akademske mreže ili iz inostranstva.
Sezamove konferencije, direktorijumi, korisnička baza i drugi podaci nalaze se na file serverima, koji će uskoro biti jedini ostatak
stare Sezamove koncepcije. Ovi računari rade pod operativnim sistemom Novell NetWare 3.12, koji smo zadržali pre svega zbog
visoke pouzdanosti i odličnih performansi. Tokom prve godine rada Sezam je imao jedan file server koji je, porastom broja linija,
postao usko grlo sistema, pre svega zato što se on ne ograničava na "liferovanje" podataka, već se tu izvršava i BTrieve serverski
softver. Zato smo krajem decembra instalirali još jedan file server sa 4 GB SCSI diskom - korisnici su to primetili kroz znatno
ubrzanu reakciju sistema, naročito kod izvršavanje exec-a, mada mesta za ubrzanje još ima. Sezamovi file serveri obavljaju posao
koji bi uskoro mogao da zasluži i neku dual Pentium ili čak dual PentiumPro mašinu.
Iako je Sezam usvojio proverenu Internet ready tehnologiju, neki od stubova njegove koncepcije nisu se promenili. Tu pre svega
mislimo na softver: kompletan Sezam radi na originalnom softveru, što ne obuhvata samo obradu komandni u classic režimu, već
i slanje i prijem elektronske pošte, ftp, radius, telnet... Tako je obezbeđena ne samo visoka pouzdanost sistema, već i gotovo
neograničena fleksibilnost, pošto se sve za čim se ukaže potreba može implementirati, a svaki locirani problem otkloniti bez
beskrajnog čekanja da "neko u svetu" izbaci novu verziju programa. O svemu tome govorićemo u nekom od sledećih tekstova...