Crno-beli laserski štampači su odavno uobičajena oprema u kući i na poslu - glavni adut im je kvalitetan ispis, ali ni niska cena nije bez značaja. Da li se bliži vreme kada ćemo kvalitetno odštampanom materijalu dodati i boje?
| Četvorostruki laseri |
|
Branko Nikitović
|
Crno-beli laserski štampači su odavno uobičajena oprema u kući i na poslu - glavni adut im je kvalitetan ispis, ali ni niska cena nije bez značaja. Da li se bliži vreme kada ćemo kvalitetno odštampanom materijalu dodati i boje? |
Proći će još nekoliko godina dok kolor laseri ne postanu pristupačni širokom spektru korisnika,
koje trenutno ne plaši samo cena, već i dimenzije: trebaće vam veoma jak razlog da u kući, pa i
u kancelariti, "trpite" uređaj koji u radnom stanju dostiže dužinu od jednog metra i ima skoro
50 kilograma. Ipak, napredak tehnologije je očigledan, a i pad cena ovakvih "spravica".
Kako su kolor laseri pristupačniji, tako se i smišljaju njihove primene - za sada se oni
uglavnom koriste za sve vrste prezentacija. Mada testirani štampači ne dostižu uvek kvalitet
izlaza dovoljan za neku marketing agenciju koja treba da impresionira svoje korisnike, veoma su
pogodni za probne uzorke na kojima će se videti kako će nešto izgledati kao i za štampanje
manjih serija u boji, kada se odlazak u "pravu štampariju" jednostavno ne isplati.
Da bi se pravilno shvatile (ne)mogućnosti ovih štampača, moraćemo malo da "zaronimo" u način
njihovog rada. Umesto jednog (crnog) tonera, ovde se koriste toneri u tri osnovne boje: cijan
(Cyan), magenta (Magenta) i žuta (Yellow), pored kojih se tu nalazi i posebna crna boja
(blacK). Crna boja bi, naravno, mogla da se dobije mešanjem sve tri osnovne, ali tada ne bi
bila "dovoljno crna", a sam postupak bi bio previše spor i neekonomičan.
Štampači, dakle, hardverski podržavaju CMYK model, pa se ostale boje moraju dobiti mešanjem
osnovnih. Laserski štampači ne mogu da menjaju nivo zasićenja boje neke tačke, tj. ne mogu da
prave nijanse - tačka je uključena ili isključena. Za dobijanje svake od boja papir mora po
jednom da prođe ceo proces nanošenja praha (tonera), ali boje mogu da se mešaju tako što se na
istom mestu formiraju dve tačke. Svaka tačka, dakle, može da dobije čak osam različitih boja:
pored četiri osnovne, crne i bele (bez boje), tačka može da bude crvena (magenta + žuta),
zelena (žuta + cijan) ili plava (cijan + magenta). Sve ostale boje se moraju dobiti
kombinovanjem tačaka iscrtanih u ovih osam boja, i to na način koji će što bolje prevariti
ljudsko oko i dati utisak boja i nijansi.
Boje se mešaju raspoređivanjem tačaka sa osnovnim bojama, dakle postupkom koji se naziva
dithering. Metod raspoređivanja se bira prema vrsti materijala: za foto-realistične otiske
najbolji je, recimo, error diffusion algoritam. Svi metodi dithering-a, nažalost, daju dobre
rezultate samo kod bojenja većih površina - što je slika manja ili što na njoj ima više
detalja, izlaz će biti sve lošiji a tačkice uočljivije. Ink-jet štampači proizvode boje na
sličan način, ali dobijenim slikama ide u prilog uvek prisutno razlivanje boje, koga kod lasera
nema - tako su prelazi previše oštri, što je nekada dobro a nekada i nije. Sve u svemu, ako
vrsta materijala koji se štampa to dopušta, najbolje je postaviti boje na pomenutih osam
osnovnih ili neke bliske njima, jer će onda rezultati biti izuzetni.
Velika prednost kolor lasera nad ostalim tehnologijama kolor štampanja je cena proizvedene
kopije. Pored toga što se koristi obični (jeftini) papir za fotokopiranje, toneri traju dugo,
nisu skupi i troše se samo onoliko koliko je zaista potrebno. Zrelost ove tehnologije se
odražava i na cenu potrošnog materijala, koga ovde ima mnogo više nego kod crno-belih lasera.
Toneri su uvek razdvojeni i velikog kapaciteta (po nekoliko hiljada strana), tako da se može
zameniti ili dopuniti samo onaj koji se istrošio. Jedan od velikih kvaliteta kolor laserskih
štampača je njihova sposobnost da izuzetno jeftino proizvode i strane koje su popunjene samo
crno-belim materijalom (u kom slučaju se koristi samo crni toner), kao i mešanje crno-belih i
kolor delova strane bez ikakvih problema ili gubitaka u kvalitetu. Brzina od par strana u
minuti ne deluje impresivno, ali još uvek ne predstavlja usko grlo: mnogo više vremena potrebno
je da podaci "prođu" kroz paralelni port.
Prvi utisak su gotovo neverovatne dimenzije štampača - jedva da ćete ga preneti bez kombija.
Kada ga stavite na sto, moraćete da predvidite i prostor sa strane za lak pristup unutrašnjim
delovima, otvaranjem više poklopaca, dakle to definitivno nije uređaj za malu sobu.
|
Sa hardverske strane, upotrebljen je Konikin mehanizam, koji štampa 300 tačaka po inču (dpi). U
današnje vreme ovo deluje skromno, mada HP tvrdi da se posebnom tehnikom (IRET - Image
Resolution Enhancment) ovaj broj efektivno podiže na čak 1200 dpi. Takva tvrdnja je preterana,
ali se i ovako štampač dobro pokazalo na testovima. Štampač podržava format A3, ali samo ako se
radi u crno-beloj tehnici - u boji može da se štampa samo na A4 formatu. Obzirom na veličinu
valjka i orijentaciju A4 lista, očigledno je da se cela slika (u jednoj boji) formira odjednom,
tj. štampa u jednom okretu. Verzija M donosi 32 MB RAM-a, što može da se proširi do 92 MB.
Uređaj koji smo dobili na test imao je 44 MB, što je dovoljno i za najzahtevnije stranice.
Ugrađena je i mrežna karta kao i Post Script Level 2 modul.
|
|
Drajveri se instaliraju na uobičajen način, mada će Windows 95 i sam "osetiti" novi štampač i
pokrenuti instalacionu proceduru. Pored vrlo preglednih drajvera u kojima mogu da se podešavaju
mnogi parametri rada, dobija se i Color Smart softver za podešavanje boja kao i JetAdmin za
nadgledanje rada štampača preko mreže - osim svih verzija Windows-a, podržan je i Novell
Netware.
Pored određenih problema koje smo imali, opšti utisak o štampi je izuzetno dobar. Mane su
povremeno razlivanje crne boje i pojavljivanje svetlije nijanse na oštrom prelazu između dve
boje. Ipak, diterovanje je izuzetno, tako da su rezultati u štampanju fotografija generalno
bolji od onih na QMS-u. Međutim, zbog niske rezolucije, veliki problem može da predstavlja
gubljenje detalja, naročito u malo tamnijim ili svetlijim delovima slike. Kod običnog teksta i
crnih linijskih objekata, jasno se uočava nedovoljna rezolucija, što može da bude ozbiljna mana
za neke primene. Sve u svemu, ovaj uređaj je izuzetno pogodan za poslovne grafikone i slične
materijale, dok su fotorealistični otisci na nekom prosečnom nivou.
 |
 |
Iako je po dimenzijama sličan HP-u, QMS radi samo sa formatom papira do veličine A4. Štampač je
osetno jeftiniji od svog HP pandana, iako ima pravi 600 dpi Hitačijev mehanizam i primenjuje
tehnologiju povećavanja rezolucije smanjenjem tačke. Ugrađeno je svega 4 MB RAM-a (jednostavno
se proširuje na 32 običnim SIMM-ovima), koji su u suštini dovoljni, jer je primenjena tehnika
poznata kao GDI štampanje, u kojoj se većina posla oko obrade slike obavi na računaru pa se tek
onda podaci šalju u printer. Brzina rada, dakle, raste sa porastom snage računara, a cena
štampača je značajno smanjena. Za razliku od HP-a, toneri se ne nalaze u rezervoarima već u
kertridžima, pa je cena odštampanog materijala viša. Nema serijski ugrađene podrške za mrežu, a
kartica se može naknadno dokupiti.
Instalacija drajvera je klasična, ali oni ne obezbeđuju napredniju kontrolu: veoma liče na
generičke Windows 95 drajvere za štampač, što je iznenađujuće za ovu kategoriju uređaja.
Uputstvo veoma pregledno opisuje postavljanje i zamenu delova.
|
Kvalitet crnog teksta i linijskih crteža je osetno bolji nego na HP-u, zahvaljujući višoj
rezoluciji. Iz istog razloga, detalji se reprodukuju vrlo dobro, ali su fotografije u celini
lošije, mada i dalje sasvim zadovoljavajuće. Glavni problem je vidljiva granulacija, kao i
daleko lošiji prelazi nijansi i boja nego na HP-u, i pored duplo veće rezolucije. Takođe su
upadljivi i grubi prelazi u gradijentnim popunama, što bi moglo da znači da su primenjeni
lošiji algoritmi za diterovanje. Ipak, boje su toplije i svetlije, a kada se tome doda cena
koja je duplo niža od HP-ove, svi ovi nedostaci se svakako mogu opravdati.
|
Po instalaciji, obavezno se mora vršiti i kalibracija ulaznog uređaja, monitora i štampača,
kako bi se dobio odgovarajući kvalitet izlaza. Ovakve mašine zahtevaju održavanje, a pošto se
mora posebno paziti na desetak različitih delova koji se ne menjaju baš preterano jednostavno,
očigledno nisu namenjene amaterima.
Sve u svemu, i pored stalnog razvoja ove tehnologije, još nema uslova za pojavu univerzalnog i
jeftinog laserskog štampača u boji. Pre eventualne kupovine ovakvog uređaja, obavezno tražite
prezentaciju rada i ponesite sa sobom materijal koji odgovara vašim potrebama, jer demo slike
mogu da zavaraju.
Pre konačne odluke, treba dobro da razmisliti za šta će se tačno koristiti ovakav uređaj.
Modeli koje smo testirali su bazično predviđeni za poslovnu grafiku, dakle za mreže firmi koje
proizvode dosta materijala u kome se meša boja i običan crni tekst. Dizajneri i grafičari i
dalje neće biti zadovoljni kvalitetom izlaznog dokumenta pa će se opredeliti za dye-sublimation
modele, a kada je u pitanju kućna i manja poslovna upotreba, bolje i jeftinije rešenje su ink-
jet štampači. Pa ipak, ne sumnjamo da će za par godina cena kolor lasera pasti a većina mana
biti otklonjena. Ko zna, možda će vaš sledeći kućni štampač biti baš kolor laser!
|
|
