Dve godine Interneta

Berislav Todorović

Sam dolazak Interneta u naše krajeve nismo ni osetili: montaža satelitske antene u "Telefoniji", instalacija VSAT indoor jedinice, konfigurisanje rutera i povezivanje mreže Univerziteta u Beogradu na Internet... sve je obavljeno u jednoj noći, između 26. i 27. februara 1996. godine. Hvala svima koji su učestvovali u ovom veličanstvenom poduhvatu, koji nam je otvorio prozor u novi, drugačiji svet, koji je do tada bio dostupan samo malom broju ljudi koji su se školovali, bavili naukom ili radili negde na "trulom Zapadu".
"Prozor" kroz koji smo ugledali cyber svet, veliki svega 64 kbit/s, začas je postao tesan za sve koji su bili željni da upoznaju čari globalne mreže. Iako medijska kampanja nije bila prevelika, korisnici su prosto preplavili do tada prilično prazan server Afrodita u RCUB-u, odakle su činili prve svoje prve korake ka Mreži svih mreža. Dešavalo se da, zbog prevelikog Web saobraćaja, ostali servisi (npr. elektronska pošta ili čak DNS) uopšte ne mogu da rade.

Kvantni skok

Sredinom maja 1996. "Telefonija" je načinila još jedan kvantni skok: postojeća VSAT stanica (TDMA/64 kbit/s), zamenjena je novom, koja je omogućila emitovanje i prijem signala sa protokom od 256 kbit/s. Stara, demontirana VSAT stanica danas povezuje vikendicu jednog Norvežanina sa svetskom mrežom.
Od sudbonosne februarske noći 1996. godine prošle su pune dve godine. Za to vreme, slika našeg cyber prostora je izmenjena: na scenu je stupilo još nekoliko Internet provajdera, kako onih sa priključnom tačkom u inostranstvu, tako i onih koji koriste usluge drugih domaćih provajdera. Broj korisnika se stalno povećavao, a samim tim i ukupni kapaciteti koje su provajderi stavljali na raspolaganje korisnicima. Od početnih 64 kbit/s, kada je YU mreža brojala oko 2000 računara, do trenutnih ukupnih 6 Mbit/s (zbir protoka na linkovima svih domaćih provajdera ka inostranstvu) i fantastičnih 4500 računara, registrovanih unutar YU domena.
Od svega tridesetak firmi, koliko ih je u prvih mesec dana izašlo na Internet (ne računajući akademsku mrežu), stiglo se do današnjih 1000, koliko iznosi ukupan broj registrovanih domena, koji se završavaju sufiksom .YU! U kvalitativnom smislu, dve godine su bile dovoljne da se i nivo obaveštenosti ljudi o globalnoj mreži znatno poboljša. Od samih početaka Internet se preselio iz privatnih e-mail konferencija i sa BBS-ova u računarske časopise, a ubrzo i u dnevnu štampu.
Nijedan dan u dnevnim novinama više nije mogao da protekne bez vesti sa cyber scene, pardon, sa http://domaće.cuber (scene). Slovoslagači su jedva naučili šta su URL-ovi i kako ih pravilno pisati, plavuše su shvatile razliku između Web-a i paučine, odnosno između pajalice i Web browser-a, a "klinci" su dobili još jednu igračku za koju treba izvlačiti pare "Tata, hoću na Internet... Sine, to je daleko, mi nemamo para ni do Pinosave da odemo".
Uprkos glupostima kojima su nas svakodnevno obasipali iz dnevne štampe ("Ako odaberete adresu u Americi, plaćate cenu razgovora sa Amerikom"), savetima raznih lekara i nadrilekara ("Internet je štetan za decu i porodilje") i govorima političara ("Internet je naše strateško opredeljenje za uspešan oporavak privrede do 2010. godine") Internet je polako ali sigurno prodirao u naše živote i učinio ih boljim i lepšim. Internet nije samo ušao u svakodnevicu nas, običnih smrtnika - mnoga preduzeća napravila su odlučan korak i, uprkos izjavama da "privreda nema para za povezivanje na Internet" (izjava koju sam imao prilike da lično čujem na jednom cenjenom skupu), našle se na Mreži. To dokazuje preko 500 domena koji se završavaju sa .co.yu.
Internet je sačekala katastrofalna telekomunikaciona infrastruktura - dotrajale centrale različitih godišta, tehnologije i proizvođača, zastareli sistemi prenosa, uglavnom analogni, a samo na magistralnim pravcima PDH; nedostatak multipleksera za izdvajanje i grupisanje digitalnih kanala... A onda je PTT - jedini telekomunikacioni operator u zemlji, krenuo u modernizaciju! Svakodnevno su po dva-tri transportna aviona sletala na Surčin, donoseći opremu. Na sanducima su opet mogle da se vide različite firme (Alcatel, Siemens, Ericsson), što je prouzrokovalo mnoge probleme, od kojih mnogi još nisu prevaziđeni. Ipak, nacionalna digitalna mreža, zasnovana na SDH (STM-4), uspešno je proradila, što je otvorilo nove perspektive.

Digitalna budućnost

Korisnicima su (konačno) ponuđeni ISDN (bazni i primarni pristup), mada se ISDN za sada tretira kao usluga predviđena za poslovne korisnike. U planu je i JUPAK2 mreža, zasnovane na FrameRelay tehnologiji, koja će predstavljati moćnu osnovu za povezivanje manje zahtevnih poslovnih korisnika na Internet. Ni rezidencijalni korisnici nisu ostali kratkih rukava: "Telefonija" je prva ponudila pristup 56K flex modemima, kakvi se i dalje retko nalaze u "rafovima" domaćih trgovaca. Gotovo svi domaći provajderi zakupili su primarne ISDN pristupe, koji se za sada upotrebljavaju kao obične telefonske linije. Nadajmo se da će ISDN uskoro postati dostupniji, kako bi i pojedinačni korisnici iskoristili potencijale koje im provajderi pružaju.
Telekom Srbije je zakupio digitalni kanal na relaciji Beograd - Boston, protoka 2 Mbit/s, ka američkom backbone Internet provajderu MCIInternet. U zemlji je realizovana okosnica Beograd - Novi Sad - Niš, mreža pružanja Internet usluga velikim poslovnim korisnicima i provajderima u zemlji. Ova okosnica predstavlja temelj nacionalnog čvorišta za razmenu Internet saobraćaja (national NAP), a u kasnijoj fazi, možda i više od toga. Nažalost, spor tempo konsolidacije "Telekoma" nakon privatizacije, kao i iznenađujući poslovni potezi inostranih partnera, odložili su puštanje u rad mnogih zanimljivih telekomunikacionih servisa. Internet okosnica je tek puštena u probni rad, iako je bila operativna još u septembru 1997. Nadajmo se da će domaći provajderi osetiti neophodnost postojanja moćne tačke koncentracije saobraćaja - dosta je bilo razmene domaćeg saobraćaja preko nekoliko satelita i više zemalja i korišćenja inferiornijih rešenja za pristup Internetu poput VSAT stanica malih protoka.
Neki korisnici još uvek ne shvataju (a možda neće ni shvatiti) prednosti Internet okosnice i upuštaju se čist amaterizam, podizanje džinovskih satelitskih antena, pokušaje švercovanja podataka kroz satelitske TV kanale sa protocima iznad 3 Mbit/s (iako je poznato da propagacijsko kašnjenje od 0.5 s predstavlja značajnu inferiornost u odnosu na zemaljske linkove). Bitno je da je sve jeftinije, mada možda i nije, kada se svi troškovi saberu.
Što ne platimo na mostu, platićemo na ćupriji: nećemo postati deo panevropske TEN-34 Internet okosnice, nećemo postati deo JAMES-a, ko zna da li ćemo ATM dočekati mi ili tek naši unuci... Ali, najvažnije je da smo svi povezani, da se računari i mreže množe i da nam je zbog toga život u ovim gorkim vremenima bar malo lepši i potpuniji.